Просветни гласник

ОЦВНЕ И ПРИКАЗИ

119

Га с истим правом може славити и хвалити и онај. који се диви величанству Његова пространог и красног овог света. А тиме је учињен почетак да се отклони она противност између Небеског и Земаљског, између Бога и света, коју је средњовековна Црква, као један од најзнатнијих темеља своје премоћи, створила, знајући добро да ће све дотле трајати и потреба њезпна носредовања. докле буде трајала та противност, и да ће тим већа бити и та иотреба, што већа буде ова противност. Људи увидеше да тај свет, који „треба" презирати, има у себи мноштво добара ко.ја могу усрећити и развеселити. Г. 3. казује да „је пети крсташки рат (1217—1218) водио по налогу папину угарски краљ Андрија II." (стр. 132.), али је требао .још додати: у друштву са аустријским војводом Леополдом VI." Г. о. врло греши, кад главама, у којима приповеда историју Угарске, даје натнис „Маџарска" (стр. 135. и 197.). Годину крунисања првог мађарског краља Стевана I. Светог (997 до 1038.) треба, нрема најновијим истраживањима мађарских историчара, исправити у 1001. место уобичајене 1000. 32 (стр. 136.). Г. 3. вели: „Поред .једне архиенисконије, заведено је (за Светог Стевана) десет еписконпја". (стр. 136.). То није тачио, .јер је Свети Стеван основао у свему десет епископија: Острогонску, Ђурску. Вацску, Веспримску, Ердељску, Печијску, Калочшку, Јегарску, Бихарску и Чанадску, од којих ,је она у Острогону била архиепископија. 33 Г. 3. сасвим умесно казује да је „Коломан (10 9 5—1116, 34 а не—1114, као пгто г. 3. пише!) продужио законодавну радњу Стевана и Ладислава (не: Владислава!): нобољшао је и ублажио оштре казне својега нретходника". (стр. 137.) Ту би се врло згодно могло приметити како је Еоломан арви владалац у Евроии који је укинуо арпцее иротнв вештица, јер их нема. 35 (1)е 81г1§18, диае поп зип1, пи11а дилезИо Иа1.). Тај нам акат, сам собом, илуструје лепше од икојих речи како је Коломан био иросвећен владалац и како је далеко испредњачио свому добу. Гејза II. није умро 1161, него 116^.; 36 Стеван III. није умро 1172: 37 Стеван IV. је умро 1165, 38 а не 1166 (стр. 137).

31 Раи1ег, 1. с. II. 60.62.63. А. Нићег, Сге8С1сћ(;е 084егге1с118, ОоЉа 1885. I. 429. 32 ЈћМ. I. 391. црим. 66. 33 ЈћМ. I. 40.—43. 31 Ј01(1. I. 603. црим. 416. (I. издање, год. 1893.) МагсгаН Н.. Ма^уагогзга^ 4бг4еге1е аг АграЈок когаћаи. Вис1ареа(;, 1896. више да је Еоломан умро 1115 (стр. 250.). 35 ЈћМ. I. 188. 36 ЈћМ. I. 496. ирим. 492. 3 ' Ј 1)1 с1. I. 501. ирим. 519. 38 ЈМ<1. I. 306.