Просветни гласник

120

НРОСВЕТНИ ГДАСИИК

Приказивање прилика у Угарској за Андрије II (1205—1235), да су „у земљи настади ведики нереди, док је он ратовао у Палестини" (стр. 138.) нетачно је у тодико, у колико је „великих нереда" бидо у земљи и в&ћ ире подаска Андријина на крсташку војну. Андрија II. је експлоатисао државу, самовољно а често и неправедно поклањао је и шаком и капом жупаније, краљевска добра и поседе својим доглавницима, краљичиним рођацима Немдима и виховим милосницама, тек што је сео на очински иресто. Услед тога је било велико незадовољство у читавој земљи. Мађарски су великаши скдапали у два маха заверу, те су убили и Андријину жену, омражену краљицу Гертруду (1213.). 39 Не стојји оно, да „се Андрија старао да заведе ред". Напротив, „Андрија II. није много марио за невоље свога парода". 40 Исто тако не стоји ни ово даље, да се Андрија II. „обратио тужбом папи на великаше и молио га за помоћ и најзад папиним посредовањем завео ред у држави златном аовељом (1222.). Баш на против великаши су присилили Андрију да изда златну булу и, кад је она већ била издана, папа је није веседо примио. 0 самој златној були требало је коју више рећи. 41 Говорећи о калмарској унији (стр. 139.) требао је г. 3., макар у загради, споменути да је то персонална унија. Ученици требада у средњој школи чују за тај појам и назив, а калмарска унија им је најлепши пример за то. Г. 3. казује како се претерана побожност у Средњем веку „особито развила за крсташких ратова" (стр. 142.). Међутим, било би тачнијо рећи да је претерана нобожност за креташких ратова, и то за прве половине тога раздобља, достигла врхунац, јер она већ за трајања крсташких ратова почиње опадати и слабити, као што смо то видеди горе. Није тачно рећи: „После Арабљана и Византињанина, највише су се поморском трговином занимали Нормани" (стр. 143.), а не споменути Млечане, Ђеновљане, Марсељце, речју: талијанске и јужно-Француске приморске градове. Не знам зашто г. 3., говорећи о науци у Византињана, у другом периоду Средњега века, т. ј., по подеди г. 3-еовој, у раздобљу од 843—1270 год., веди: „Нешто је мало рађено у ово време и иа историји" (стр. 144.), кад сам спомиње десет историографа из тога доба, Бацајући „општи поглед на трећи период", т. ј. на раздобље од 1270 до 1500 год., вели г. 3.: „У овом се периоду појавило доета догађаја, који као оно зора у свануће разгонише густи мрак средњевековни, нредсказујући већ светлије дане, што ће доћи у Новом веку! (стр. 147.). Ово није тачно, јер се, као што смо горе видеди, појавило доста такових догађаЈа већ пре тога, т. ј. већ за крсташких ратова. —

ЈШ. II. 39,—45. 53,—54. 40 ЈШ. II. 75. 41 ЈШ. II. 78.-84.