Просветни гласник
124
ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК
ности у историјском развитку Чеха, Пољака и Руса, на коју сам горе упозорио, треба на пр. кад се говори о томе како се варешки освајачи претотопили у поддожене Словене, давали им своје име Руси, (стр. 107.), упозорити ученике на исту етногра$ску појаву код бугарских Словена. (стр. 30.) — У вези са говором о томе како су Нормани утицали на ствараве руског народа (стр. 107.,) треба подсетпти како су они утицали на стварање и других народа: Француза, Енглеза и Талијана. Ученицима је требало исту чињеницу код разних народа приказати у прегледу, или их бар упутити на то да сами себи створе такав преглед. На стр. 128., где се говори о томе, како је у Енглеској заведен парламенат за Хенриха III. (1216—1272), могло би се још једном истаћи, да буде јасније и прегледније, чијом .је заслугом до тога дошло, па уједно повући паралелу са истодобним приликама у Француској и у Немачкој. Рецимо овако: У Енглеској се удртжује племство са грађанством против краљевства, последица тог удртжења јесте: парламттарност. У Француској се удружује краљевство са грађанством против племства, а последица је: аисолутизам. У Немачкој племство неће да се удружи са грађанством против краљевства, и зато онде није дошло до иарлементарности; краљевство опет не уме да се удружи са грађанством против нлемства, па зато нема ни апсолутизма; 5 таким приликама расте онде моћ кнежева, а последица тога је кежевско многовлађе. Еао што сам већ рекао требало је више говорити о златној були Андрије II. (стр. 138.), па уједно повући и краткт паралелу са енглеском Ма§пот сћагЧот НђегШит. —• Г. 3. врло добро чини што спомиње да је чешки краљ Еарло I. (1346 —1378) „имао везе и с нашим Душаном (1331—1355)" (стр. 178). Том је згодом требао тказати на .још два велика савременика Еарлова, на пољскога краља Еазнмира III. Великог (1333—1370) и на угарско-хрватског краља Људевита I. Великог (1342—1382), који су такође славно владали над словенским народима. Тиме би ученици добили јасиији појам о тому како се доба око половине XIV. в. може пуним правом назвати словенским, јер је оно најславније т словенској прошлости. Треба, надаље, упозорити на, унраво Фрапантну, сличност, како у карактеру тако и у резултату владавине, између два велика савременика, једнога на Истоку, руског великог кнеза Ивана III Васиљевића (1462—1505), а дртгог на Западу, Француског краља Луја XI. (1461 —1483). Унозоре ли се ученици на ту сличност, олакшаће им се разумевање тих великих владалаца. Г. 3. казује на 186. стр. како је енглески краљ Едуард I. (1272—1307) освојио Велс, па у загради примећтје: „велски принц", сигурно у намери да тиме каже како су енглески престолонаследници добијали горњу титулу. Ту му се пружила згода да упозори на ове сличности: у Францтза „доФен", у Срба „млади краљ у Зети", т Мађара „херцег од Славоније".