Просветни гласник

58

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

- Јесте ди заиамтили? — Шта сте запамтшш?... (При овом увек иазити, да се ред не квари: да ие одговарају сви у гл.ас или више њих у један мах, него да се јављају руком, а учитељ да прозива по једнога). Добро. Сад пазите, кад кажем да устанете, да не погрешите да ногама лупнете о под. Устаните!.. (Поправити ако што није бидо добро). Погдсдајте на десну страну! — Погледајте у лево! — Погледајте горе! — Иогледајте доле! — Право, овамо! — Скрстите руке! — Немојте стезати много него лако! — Спустите их доле! — Пружите обе нанред! — Држите тако докле ја не кажем доста! — Доста спустите! — Сад полако седните! — — Сетите се сад, ко шта уме да декламује? Ко се сети, он нек се јави руком!... Кад се више њих јави, учитељ нека позива по једнога, да изиђе, да стане лепо, поклони се и издекламује своју декламацију. П ири овом ће извеено бити погрешака, али учитеља не треба ништа то даједи и да не прекорева децу, већ само да их саслушава и по потреби и по могућству номаже им. У том ће извесно и звоно ударити. Сад се ваља спремити, молити Богу и учитољ ће опет извести децу онако у ред-у и отиратити кући као и пре подне. Тако је свршен први дан учења у овоме новом разреду. Као што се види, све се тицало више самога реда него насгаве и учења. Али ће се варати онај који помисли, да је овим учињено и за ред све што треба. Ово је само увод у ред, а од учитељеве доследности и настојавања зависиће, хоће ли се он стално утврдити и бити нонос школи и олакшица раду или не. Али непрестано ваља имати на уму, да .је природа дечја жива и да им је дуга укрућеност и неномичност не само несносна него и штетна. С тога, ако хоћемо да им ред не буде досадан, ми се морамо старати: да како положај у седењу тако и само занимање мењамо веома често. Ни у овом разреду ниједно занимање: ни читање, ни писање, пи рачунање, ни певање, ни декламовање, не сме трајати нун сахат, то јест целога часа, него само но четврт сахата а највише двадесет минута. Ако је на пример час Српскога језика, онда ваља удесити тако, да четврт сахата траје усмена настава или разговор, четврт сахата читање а последњу четврт да запреми писање. Ако је час Рачуна, онда и рад на рачунаљци као најлакши, чулни, не сме трајати више од двадесет минута; а других двадесет минута може се употребити на каквогод писање, цртање или певање; а свуда мешати разно седење и по мало гимнастике. Што год рад наш буде мешовитији и ближи природи дечјој, то ће им он бити угоднији и милији. А онда ће бити и више добити како за телесни тако и за душевни развитак њихов. 2. Други дан Претпостављам да је време лепо. А оно је доиста у ово време, кад почињу школе, више лепо него ружно. Зато и у интересу здравља