Просветни гласник

НАУКА И НАСТАНА

дечјега и зарад иостулности, која је иотребиа у увођењу деде у озбиљан рад школски, ваља се користити њиме. Ваља децу изводити чешће у поље, у ирироду, у шетњу, и у овом разреду као и у првом. Деца додазе школи као и јуче, а учитсл. их дочекује у дворишту. Кад бије звонце за улазак, она стану у ред пред својом учионицом. Учитељ их поведе и уведе у школу као и прошлог дана, пазећи. да се све иолако и тачно изводи као што је јуче рекао. За свако одстуиа,ње опомињаће озбиљно али не љутито и набусито. Деца су ушла и иоседала како ваља и оставила ствари у клупу. Онда учитељ отпочиње: — Данас ћу да вас водим (ту и ту). Но да не бисте грешили, хоћу да вам кажем како треба да се владате у реду и тамо, у иољу. Јер, кад не знате ред, и тамо можете да погрешите као и овде. А особито деца лако греше кад се пусте из реда и баш онда, кад су радосна и весела. Ми ћемо одавде изићи у реду као и кад идете кући или кад излазито на одмор, а ствари ће остати овде, па ће послужитељ да закључа школу, (или ћемо ми, па кључ да ионесемо). У реду ћемо ићи нолако и лепо докле год не изиђемо из вароши. Онда ћу ја казати да се пустите из реда и да идете онако, без реда. Но да запамтите око: докле идете у реду да разговарате иолако, а да не вичете, и да не изостајете, нити да се газите, него да назите, да увек буде између вас и оне двојице напред један корак. Онда ће вам ред битн добар. Ко.ји иду напред они морају да пазе, да не иду час брзо а час полако, него једном брзином. Јер ако они застајкују, онда се они други гурају и газе; а ако иду брзо, онда они други изостају. Понеко дете има обичај да се у понешто загледа, па застане, а често може и да се сплете и падне. То не ваља н чувајте се тога. Ако видите нешто што волите да гледате, ви то оставите за други пут, кад сте сами, а немојте гледати сад кад сте у реду те да кварите ред. Сад да запамтите, да је и у реду и после, кад се пустпте из реда, строго забрањено да се шалите тако, да један другога задиркујете, те да онај мора да се љути и да се тужи. Оно није никаква шала, кад неко мора да се љути и да плаче. Оно је паметна шала, где се обојица смеју, где су сви весели, а нико се не љути и не нлаче. Сваки нек помисли, како би њему било да га неко тако дира; а ви знате да је и Исус Христос рекао: не чините никад другом оно што не волите да чине вама други... Сем тога у пољу не смете да чините никакву штету, јер после би викали на све нас. А да не би погрешили сами, или да не би неко номислио да ниете ђаци, ви се немојте одвајати далеко од мене. Највише можете отићи далеко од мене толико колико одавде до у крај дворшпта. Још запамтите, да не трчите много. Јер онај који много трчи много се и озноји па после може да озебе чим седне бнло у школи или код куће.... Сад излазите у ред!...