Просветни гласник

60

НРОСВЕТНИ ГДАОНИД

И изиђу полако у ред, као да хоће на одмор. Учитељ закључа врата иа кључ или понесе собом или га остави код послужитеља. Онда пођу. Ја сам у почетку мисдио, да је боље, да учитељ иде ио зади, те да све има у очима и гдеда ко шта ради. Али убрзо сам се уверио, да је боље да он пде напред, иоред оних у првим редовима и да ова сувипша контрода није нотребна. Јер, прво деца не знају куда ће да се иде, него на свакој раскрсници застају и питају куда ће, а друго, деца не могу да одмере корак и да иду једном брзином него час брже а час .лакше, а то квари ред. А кад је учитељ напред, онда он води, и по потребп може да иде брже и лакше А за контролнсање како остали иду довољно је, да се по каткад, а ако хоће и чешће, окрене и види. При поновним шетњама доцније, ако они који иду напред умеју да водеГ онда учитељ може ићи и ио зади. Незгодно ми је да опишем тачно рад ове прве шетње, јер .је он према ра.зличним местима различан. И ако једине шетња може бити и сама себи цнљ, опет се, према придикама, може по што шта и урадити. Остављајући оно што је код појединих варошп и места засебно (нпр. знаменитости у томе месту и бдижој околини), ја ћу узети овд« само оно што им је опште, заједничко. Еад изиђу из вароши учитељ ће рећи ученицима да се пусте. Онда ће, онако у гомиди, ићи и отићи на одређено место, обично какав највшпи вис у окодини. Ту ће их пустити и да се одморе од хода и да се играју. Које ће игре играти, то је за сад њихова ствар као год и пред шкодом за време одмора. Учитељ само посматра и ко га што пита одговара му. Он сада купује. И ови тренуци сдободне игре драгоценији су му сад за познавање деце него месец дана нредавања у шкоди. Кад се добро наиграју, учитељ ће им рећи: — Хајдете сад у ред! Уредите се овде онако како сте стајади мадо пре, кад сте пошди из шкоде!... Деца се уређују. Кад се уреде депо, учитељ им каже, да се мадо одморе тако у реду. Онда наставља: — Сад ћутите као да сте у шкоди и пазите да нешто научите. Ако ја штогод питам, ви пазите да дигнете руку, онако исто као и у шкоди. Немојте да грешите!... — Погдедајте како се небо покдопидо над земљом! Оно изгдеда као капа, као сач иди округао поклопац. А доле је земља негде равна а негде неравна и брдовита. Јесу ди сва брда једнака ? — Које је највеће? — Које још брдо знате? — Које равнице знате? — Како се зове она равница? — А она? — А оно брдо ? — А оно ? - А оно ? - Које реке видимо ? — Које путове ? — Куда се иде овим најбдижим и највећим путем ? — А овим ? — А оним онамо ? — А шта има на небу ? — Шта још? — Шта се види на небу ноћу? — Сад опет пазите н гдедајте свуда наокодо где се небо додирује са земљом! — Да ди је онде крај света? — Шта има иза онога? — Јесте. Онамо