Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

61

иза оног круга има још света и то много, много више него оданде овамо к нама. Ово што ми видимо зове се видик или доглед, а овај круг око нас, где се небо додирује са земљом, зове се видокруг. Можете ди то да запамтите ? — Кажи ти! —• Покажи га руком! — Показуј руком и говори! — А шта је видик или дог.лод? : — Куд год човек иде, овај небесни иокривач свуда иде за љим а човек је увек у средини његовој. Више главе му је највиша тачка. Она се зове зенит. Где је сад нама зенит? — А где ће да нам буде кад одемо у школу? — А хоће ди да буде на овом истом месту на небу, где нам је сад? — А оној деци у другој вароши? — Јесте, њима је зенит више њине гдаве. И тако је сваком човеку, ма где он био, зенит његов више главе његове. Јесте ди добро , запамтиди: шта је зенит ? Иокажи наш зенит сада! — А наш видокруг? — квидик иди доглед? — Ко може да каже за све троје? — Ко још? — Још! — Сад назите где је сунце! — Још мадо па ће оно да буде готово у зениту. А кад ће то да буде? — Кад се оно пење више, у дето иди у зиму? — Јесте детос је издазидо онде (показати руком) на се иел.0 овако скоро преко сред неба; а зимус ће да изгрева онде (показати), па ће да иде овако и да зађе онде. Који му је пут већи? Јесте; за то је и дан дети много дужи а зими много краћи. Ко зна кодико сати траје дан дети? — А кодико зими? — (Ако не знају, онда рачунати: дети сунце изгрева у 4 сахата; од 4 до 10 то је 6, до 12 то је 8; а задази у 8; од 12 до 8, то је опет осам: 8 пре подне и 8 посде подне, то је свега 16 сати. А зими? ) — Знате ди, како се зове она страна (показати руком), где сунце изгрева? — Покажите сви исток! — А како се зове ова друга, где сунце задази? — Покажите сви руком запад! — Које више водите: исток иди запад? — А зашто? — Јесте. И људи више воде иеток, јер тамо сунце изгрева, и онда је јутро и настаје дан; људи устају одморни и иду сваки на свој посао. Ноћу готово све спава и одмара се. А како се зове оно време између дана и ноћи? — А како се зове оно посде ноћи, између ноћи и дана? — А оно у јутру, кад једва ночне да се распознаје да дан настуна, да ће сунце да изгреје? Јесте; то је зора; иосде зоре се евиКе: то се зове евану&е. Онда сунце изгрева и настаје дан. У вече опет кад сунце задази, најпре се хвата сумрак и.ли еугоп, па онда настаје помрчина, мрак и ноК. Аштаје то ионоК? — А кад је подне? — Шта је најпре? (Зора). Посде? (Свануће). Посде? (Изгревање сунца). Посде? (Дан). Како се зове средина дана? (Подне). Шта додази посде? (Вече па ноћ). А средина ноћи? (Поноћ). Да није сунца, би ди бидо дана и ноћи? — Јесте. Све то чини сунце. Да шгје сунца не би бидо ни зоре, ни сванућа, ни дана, Онда би бида вечна ноћ. А да ди би бидо овако топдо? — Како би бидо без сунца? — Јесте; бида би навек ноћ и то зимња ноћ, кадје