Просветни гласник

62

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ведики снег и дед, и још горе него зими. Јер и зими греје еунце макар и мадо, оеам сати, а онако не би нимало. Шта би онда било на земљи?... Зато се н каже: да није сунца, не би било ничега живог на земљи. II чим би се сунце угасидо, све би на земљи помрдо, све би се затрло... II кад год видите оно с.јајно сунце, сетите се, да ми без њега не бисмо мог.ги да живимо!.. . — Сад еедните! — Одморите се мадо седећи. — Хајдете, да певате „Благо нама тицама!" Нека почне најпре један сам! — Добро си почео. Дете сви!... Знате ли јопг коју? — Дете, да видим! Ко уме да почне? — Хајдете сви! - Коју још знате? — — — — — — Осгаје учитељу иа вољу, да се према времену и приликама још задржи у пољу, или да се врати за овим одмах. Главно је, да подеси, да дође на време: нити рано да по повратку с оваке шетње мора још држати часове у тиколи, нити доцкан сувише, да родитељи брину за децу. Узимам да је с овим свршен овај разговор а у исто време и циљ ове шетње. Деца ће поћи с учитељем у слобоДиоме реду, т. ј. ко с ким хоће, до прве улице, која уводи у варош. Онда ће се уредити онако како су стајала у реду од школе до изласка из вароши. Ружно је, да ђаци иду кроз варош као разбијена војска. Ружно је и да вичу, С тога ће им учитељ одмах свратити пажау да иду лепо, у реду и да не вичу. Више ће интереса бити ако се не врате истом улицом него другом. II овом прнликом улазак у школу, узимање етвари и епремање мора ићи у оном истом реду, којн је јуче ностављен. Не треба донустити, да већа веселост дечја после шетње одмах руши онај ред, који се жели утврдити. Али се треба чувати и каква испада, који би могао да учини, да шетња иреседне и ученицима и учитељу. Нек она остане у најпријатнијој успомени. А то ће бити ако наставник буде и довољно озбиљан и довољно обазрив, те отклони оно што би довело до каква већа иступа и покварило опште нријатно расположење. После подне. Додазак и примање деце као и прошлог дана. Ред ваља сматрати као гдавни посао и не одстунати од њега ни за ддаку. Нред њим споредно је за сад оно што се учи. Овога нута учитељ може учинити општи прегдед свих ствари дечјих и видети ко штајош неМа и препоручити евакоме да оно што нема набави што пре. — Изнесите полако све ствари на кдупу! — (Кад сви изваде и седну депо, онда продужити:) Извадите па покажите ми најпре Читанке! — Добро. Ко још нема нек набави ако може још за сутра. Оставите их сад у торбу! — Покажите ми таблице! — (Учитељ евакоме прегледа и каже коме шта није добро. Онда наставља:) Спустите таблице подако и оставите на кдупу, а покажите ми нисаљке или крижуље! —