Просветни гласник

448

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

платом, која ће обезбедити потребне сталне дежурне. Сви бесплатни радници могу посветити, наравно, музеју само своје слободно време, жто никад никако не пада у исти мах са сталним бављењем у музеју. А овамо, сам карактер музејског рада неизбежно потребује, да увек има дежурних, који ће примати и издавати ствари. Сасвим друкчије ваља гледати на материјалну нсобезбеђеност музеја, која се са сваком годином све то више и вшпе осећа, све то теже пада на лица, што раде у њему. За нормални живот музеја морају се обезбедити материјалне његове потребе, тј. згодан стан, смештај према циљу, послуга и нокодико дежураих с наградом. Накнада за употребу .музејских сјгвари могла би послужити за иоуздано понуњавање и обнављање музејских збирака. А докле још нема такве обезбеде, дотле су музејски чланови дужни узимати у обзир и мали стан, инезгодни смештај и вечну бригу о набављан.у средстава. У музеју се често чују жалбе: „Што ћутите и ништа не говорите о себиР Нама су тако потребна бида очигледна ередства и ми смо сасвим случајио дознали о музеЈу." Али, будући је музеј материјално необезбеђен, то се он клони сваке веће пропаганде у своју корист. Мали стан (шест соба) и не сасвим згодан смештај, једва су давади могућности одговорити потребама и само оних кдијената, којн су сдучајно наишди на нас. Уопште живети од случајних нрилога врдо је мучно за завод, и ову нојаву у музејском животу не може нико означитн ни као нормалну, нијош мање, као нешто, што се жели и воли. Напротив, да би се дала могућност нродуктивно радити лицима, која жеде посветити музеју свој безнаградни рад, мора се обезбедити какав му драго извор за лодмиривање насутиих музејских потреба. Тада музејски радкици не би трошиди своју силу и своје време, као сад на збирање средстава, на борбу с малим станом и с незгодним смештајем. Срећом по музеј, у последње време, десило се неколико крупних догађаја. Понајвећи од њих и особито освежљив, јесте та околност, што ће музеј ускоро добити засвагда веома леп стан. 0 трошку гра#ице Софије ЈВладимировне Пањине гради се за музеј двоспратна зграда с високим светдим просторијама на свод. Музеј рачуна, да ће дочекати нову 1902,—3. шкодску годину у новом стану. Он је толико простран, да ће музеј имати могућности не само удобно и згодно разместити своје збирке, него и развити и друге Функције своје делатности, о којим ће бити реч мало даље. Сем тога, у 1901. години Музеј је добио две помоћи 1.000 р. на годину од министарства Финансија за пет година и 1.000 р. годишње од петроградске општине за три године. На тај начин може се рећи, да је највећа насушна и музејева потреба, добар стан, згодан за музејев задатак, потпуно подмирена за дуг низ година. Нажадост, ни бдизу се не може рећи то исто за материјадну обезбеду. Кад би се нешто узело, да поменуте помоћи постану и сталне,