Просветни гласник
464
ПРОСВЕТНН 1'ЛАСЖИЕ
тичара, који је иепитивао учење Русо-а и који каже; да најмоћнији импулс према раду за нас сл.ужи то, како други раде. Облик туђега напрезања побуђује и подржава нашу сопствену силу. Кад једанчовек има да претрчи неко растојањо, онда његова лична воља никад га неће гонити тако, као што гони супарништво нри заједничком трчању с другима, а нарочито ако други иду за њим (тркачем) узастопде, и ако су сваког минута готови да га претекну. Кад хоће да науче коња касача да трчи што брже, онда пуштају заједно с њиме доброг коња касача, да би ишао с њиме упоредо. Сдично ономе како подражавање прелази у супарништво, тако и супарништво постопено предази у частољубље, које .је за тим тесно свезано са злобом и гордош&у. Отуда излази, да ових пет инстинктивних скдоности чине .једну групу тесно испреплетаних Факторн, које нијз лако и брзо разликовати при одређивању многих наших поступака. Ако би хтели целу ту групу да назовемо једним општим именом, онда ће томе најбоље одговарати израз иобуђивапе частољубља. На гордост и упорност често се гледало као на недостојне страсти које не треба изазивати код деце. Али те страсти, у својим вишим и најблагороднијим облицима, како у школи тако и у васпитању у опште, играју врло важну улогу, а за некоје природе оне служе као најјаче побуде, које нриморавају човека да чини чак и лапоре у њиховом остварењу. Упорност не треба схватити само у њеном физичком смислу, као склоност за свађу и бој. И њу можемо схватити и као упорност, као жељу да савладамо све препреке, као жељу да се не подамо мишљењу, да не можемо савладати неке тешкоће. Баш то осећање нас задиркује и нодстиче кад слушамо приче о смелим поступцима; оно је урођено свакоме човеку са смелим и предузимљивим карактером. У иоследње време чујемо многа суђења о нежности у васпитању; кажу нам да у деци треба усрдно будити интерес према стварима, а тешкоће за њих, треба се лостарати да се уклоне. Нежна, блага, педагогика заменила Је собом стари крути и каменити пут у учењу. Но тој тоилој атмосФори недоетаје оживљавајући кисеоник напрезања. Мислити да сваки корак у учењу може бити интересантан, то је бесмислица. Наиротив, често треба баш отворено изазвати упорност. Застидите свога ученика кад се он боји рачунања с разломцима, или се иоказује неспособним за разумевање закона о падању тела. 11робудите у њему његову унорност и његову гордост, и он ће ударити на тешкоће, с таком злобом против самога собе, која чини једну од главних његових моралних особина. Нобеда, одржана при таквим усдовима, показује се као новратна тачка у образовању његовог карактера. Она показује вишу границу његове способности, и посде му сдужи као образац за подражавање самом себи. Учитељ, ко.ји код