Просветни гласник

465

својих учоника никад не изазива упорност ово врсте, пропушта једно од бољих средстава, која се находе на њоговом расподожењу. Следећи инстинкт, о коме ћу вам сад говорити, јесте осеКање соиствености, својине. И тај се инстинкат јављакао један од гдавних особина наше расе. Он је чесчо супротан инстинкту подражавања. У некојим случајовима тешко јс решити, зависи ли социјални прогрес више од скдоности да се задрже старе установе и навике; и.ш од скдоности да се нове пронадазе иди да им се подражава. Осећање сопствености појављује се у другој години живота. Мсђу првим речима које дете научи да изговара, находи се и речца „мој," и тешко оним родитељима који имају бдизанце, ако но купе од сваког покдона по два нримерка. Инстинкт сопствености урођен је нашој нрироди, и тако јо дубоко у њој укорењен, да, са психодошког гдедишта, морамо унапред са сумњом гдедати на крајње обдике комунистичких утопија. Уништавањо приватне својино на практици је неостварљиво, ако прво не будо измењена човечја природа. Ради душевног задовољства човековог, као што видимо, сасвим је потребно да он вдада правом искључиве соиствености, не само над одедом које је на њему, него чак и још над нечим, што би он могао у сдучају нужде заштитити од цедог света. Чак и редигиозни редови који су захтевади од својих чданова завет потпуне сиротиње. нашди су за потребно да у некодико убдаже своја правида, да не би човечје срце чиниди несрећним, приморавајући га на потпуну бескорисност. Монах мора имати своју књигу, монакиња своју баштицу, а поред тога још иконе и слике у својој соби. Инстинкт својине игра огромну удогу у васпитању, и можемо со њиме користити на разне начине. У родитељском дому љубав ирема реду и чистоћи почиње се неговати благодарећи томе, што деци дају неке ствари у дичну својину, па их она непрестано ређају и чисте, а особито женска деца. У шкоди осећање сопствености добива особити значај у вези са једном одређеном Формом рада, а то је, са збирањем колекција (збирака). Ствари, као што су: шкољке, поштанске марке, засебна геогра#ска карта, иди какав био цртеж, који сами по себи не представљају никакав интерес, постају интересни кад потпуне иразно место у кодекцнји, иди у опште кад уносе у њу нови едеменат. Знатан део шкодског рада, у кодико је он основан само на једном читању и намћењу (а таква је основа све човечје учености), као што видимо, обвезан је својим интересом не тодико томе, што он одговара нашо.ј потреби у разумном објашњавању ствари, кодико томе што задовољава инстинкат прикупљања и сабирања. Неко жели, и. пр., да потпуни своја знања о неком одређеном предмету, он хоће да зна о њему више од других, исто тако, као што и други теже да пређу своје супарнике у прикупљању новаца. иди старих књига и гравура. цросветни глаоннк, i. књ., 4. св., 1905. 31