Просветни гласник

504

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ингдееки психолог Селл вели да је доте, за време игре, испуаеио неком идејом, коју оно изражава у видљивој радњи. Њему су деца мали глумци, у пуном смислу речи, који циљају на утисак. 21 Селију је извор игри у нагону детињем, да оствари неку лепу идеју, отуда је сродство игре са уметношћу уопште. Кад овлада дететом идеја игре, онда је то нека врста аутосугестије. Дете се у игри приближује стању хипнотисанога, коме је дивански јастук — госпођа, којој се клања. Суштина дечје игре састо.ји се, по Селију, у престављању неке улоге и замишљању у новом положају. Она је сродна са драматским престављањем, само што је несвесна. Велика разноврсност ове духовно-телесне радљивости, што се назива игром, може се поделити са разних становишта. Грос узима за основу своје поделе игара нагонски живот човечји Он разликује: 1) нагоне, чијим вежбањем јединка стиче власт над својим сопственим психофизичким организмом. Амо спадају сви разноврсни нагони, који ностичу човека да покрене на посао своје сензоричне и моторичне апарате, као и своје више духовне подобности. Затим разликује: 2) нагоне, који руководе понашањом живих створова према другим, сличним створовима. Амо спадају борачки и сексуални нагон, нагон подражавања и са овим врло сродни социјални нагони. Свима номенутим нагонима одговарају нарочите врсте човечјих игара. То исто вреди и о дечјим играма, у којима се, додуше, сексуални нагон јавља само покашто, несвесно, у прикривеним траговима,. 2 ' 2 Кићење, кинђурење, многе утакмичке игре, општу тежњу ка зближавању разних полова у игри, Грос своди на сексуални нагон; тако исто и уметничко пословање. Дарвин своди уметност, такођер, на полне нагоне; по њему су уметности, уопште, постале из полних одношаја. По Бонију и Јодлу, свака чулна облацт има не само пасивну подобност за примање и прерађивање извесних надражаја, већ и тежњу да се чулни органи снабдевају ногодним надражајима. Отуда поничу прве детиње игре, које су управо вежбања чула и органа за кретањо у игри, т. зв. огледање, експериментисање. Према томе Грос разлику.је игре са чулима: такнућа, температуре, укуса, мириса, слуха и вида; за тим игре, у којима делају моторни анарати. Даље: експериментисањо са вишим душевним подобностима, камо спадају: игре памћења, репродукције, Фантазијо, иажљивости, разума; игре са осећањима (угодности, неугодности, страха); игре у којима, се огдеда експериментисање воље. У ДРУ Г У групу игара убраја Грос : борачке, љубавне и социјалне игре, као и игре подражавања, у којима се увежбавају урођени инстинкти. Борачке игре дели Грос на телесне и духовне, увртпћујући

21 8и11у-8Мтр0, навед. д. стр. 34. — 22 К. бтоов, нав. д. стр. 326. —