Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

505

;шо и утакмице, задиркивања, ловачке игре, рушилачке и разорилачке игре, гледање бораба и борачких игара. Што се тиче љубавних игара, у којима владају сексуалии нагони, научниди се разилазе, јер неки тврде, да то нису игре, већ збиља. Важност нагона за подражавањем истакли су нарочито Тард и Балдвин, доказујући да је он носилад и иогодба напредније културе човечанств:1. Грос дели ове игре I) на подражавања појединим покретима (покретање сопственог тела у игри; покретање у игри страних предмета; конструктивне и деструктивне покретне игре, игре са бацањем и хватањем објеката, игре стрпљења); 2) драматске игре подражавања и 3) игре пластичног иодражавања (прављење ствари од бдата, земље, песка итд.). Социјалне игре задовољавају нагон за зближавањем, који води своје порекло од инстинкта прастарог буључкога, стаднога стања, у којем живљаху претци човечји. Амо спадају игре које задовољавају потребу саопштавања, социјалне симпатије, дечје игре у колу. Дечје игре могу се иоделити и са других гледишта. Тако разликујемо, по Јану, 23 дечје игре са играчкама и без играчака. Прве су усамљене, а друге друштвене. Игре, у којима се трчи, скаче, баца итд. Јан увршћује у покретне игре. То су поглавито телесне игре, ири којима, ипак, суделује и машта, оживљавајући их. Кад дете узима у руке сјајне иредмете па их окреће, кад посматра покрете, шеталице, кад пљеска по води, кад дува у трубу итд., онда имамо т. зв. чулне игре. Игре, у којима машта игра главну улогу, образују т. зв. уметничке игре, н. пр. кад дете од кл\пе замишља железницу. У доцниЈем детињству јављају се т. зв. игре разума, које занимају и увесељавају дух. Таке су н. пр. игре са коцкама, картама, доминама итд. Дечје игре имају велику васпитну вредност, коју су признаваш сви педагози од Платона до данашњег дана, сем пијетиста (Франке, Телнер и др.), који сматраху игру као зло, као сметњу васпитању, као таштину и будалаштину, коју ваља забрањивати деци. Игра има вредности за индивидуално и социјално васпитање дечје. Где ће се боље развити индивидуалност него у слободној игри? Ту се примете нарави тихе, аи енергичне; ту истрајна и самостална воља, тамо колебљива која потребује наслона. Игра суделује на образовању моралне личности, јер се ова развија у општењу са другима. Игра припрема децу за службу човечјој заједници, она је школа за социјално образовање њихово. Стога треба родитељи и васпитачи да се старају о дечјим играма, јер то чак и животиње чине према својим младунцима. Грабљиве зверке често пута доносе плен својим младунцима само ради забаве и иг;:е. 24

23 1)-г М. Јаћп. нав. д. стр. 172. — ' 25 К. Стгооа, наа. д. стр. 522. иросветни гласник , I. кн.., 5. св., 1905.