Просветни гласник

486

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

В р о

Издатак иа нздр- ј

Г 0 Д II Н Е

настав-

у ч е н и к а

жавање школе

ника

у иочетку

на крају

у динарима

године

годнне

1800

466

375

248.362-85

1-891 • •

555

511

265.746-60

1892

472

419

289.994-13

189«

460

383

305.90И-80

1894

480

406

273.028-94

1895

432

343

266.387-35

1896 .....

491

442

287.070 17

1897

482

452

287.032-86

1898

466

416

289.174-97

1899

438

411

318.313-11

1900

415

328-000-18

1901

405

381

338 000-18

1902

695

358

334.916-90

1903

465

418

344.078-56

1904

490

462

317.322-33

ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ ВОЛФА И ЈОШ НЕКИХ НАУЧЊАКА XIX. ВЕКА

1. Фридрих Август Водф (1759 —1824 1 ). Оснивалац старо-класичне науке, а уједно и родитељ Филолога г као самосталних, од богословскор туторства независних, научних раденика, генијални Фридрих Август Ђолф рођон је у Хајнроде, у нруском округу Нордхаузену. Вииге од двадесет година В олф је свотлеокао луча халешког универзитета, за чији је понос и дику с правом сматран и од својих академских другова а и од осталог ученог света у данашњој Пемачкој и изван ње. Његове заслуге за лингвистику, а особито за Хомера (његова Рго1е§отепа а<1 Нотегит у год. 1795. продрла су далеко преко границе специФично — лингвистичарских. интереса тако, да се за њих у почетку и сам Гете одушевио) не спадају у оквир педагогије, или баш ако хоћемо, онда само у толико, у колико се у њима испољавају извесни педагошки принципи. Али Волф е у разним својим списима показао, да је збиља педагог од начела,. на је и своја „СопзШа зсћоквИса" (савети за школу) поднео на оцену својим академскнм друговима. Од колике ли је само вредности Волфово начело, да се науци не треба посвећивати из практичних.

1 11в дела: Ј)1е \У"ап<11ип^еп с!ег Рас1а&о§1к 1т XIX. Јаћгћии(1ег1; уоп В -г Тћотаз, АсћеН®. ВегНп 1901.