Просветни гласник
38
НЛУКА И НАОТАВА
487
побуда, него из искрене љубави ирема њој. У својим предавањима о класичној науди (која су у 6 свезака угдедала света 1831. у Лајпцију) нозива се он доказа ради на Грке и Римљане, који су неговали само такве науке и уметности, које су онломењивале срцс и просвећивале разум у омладине. Даље ве.1и Волф у својим предавањима, да се научно знање тражило од сваког слободног човека, а да се под таквим знањем разумевало свако оно, које на особити начин оплемењава човечју природу или пак оно, које у човеку развија особине на захтев природе саме т.ј. такво знање, које човека управо чини човеком. Испоредимо ли са тим знањем науку какву данас (у доба Волфово) имамо видећемо, да многи од те науке ннкакве користи немају. Млађи нараштај заостао је у вишим знањима и умењима и то баш у онима, која у првом реду оплемењавају наше срце, а која су стари називали: ћитаиНаб. НитапНаз је све оио, што битно нрипада чонечјој нрироди и финијсм образовању дакле све науке, с којима човек има носла и које природу људску оплемењавају. Сем тога у ћитапНаз се рачунају и опе врсте науке, које у човеку буде фино осећање, изображавају укус и срце оплемењују. Најзад ту спадају и аг^ез, које Овидије спомиње; (1ј(Ис138е 1к1еШег аг^ев 1 (с предчношћу се одати науци п вештинама). Кад човек срце оплемењује, он осећа у своме карактеру нешто угодно, неку Финоћу, због чега и 1шшаш1аб има и даље значење образованог карактера код појединаца, који се бави том н том наукок. Само су слободни грађани учили, ако су богати били, па су имали времена, да се искључиво носвете науци. Ако је неко имао воље за науку, он је учио; учио је дакле, што му се милело, а тиме је нехотично и у исти мах образовао и дух и срце своје. Када би стари рекли за некога да је „лчг ћиташвршшв" т. ј. човек од хуманитаса, онда је он био уједно и „1ЉегаНб8тш8" т. ј. човек украиген свима врлинама племености, отмености и дарежљивости. На тај начин науке су постојале н развијале се из љубави људске нрема њнма, учинно је ко је хтео, па због тога ни научењачког сталежа није могло ни бити. Тај се јавља тек у доба царева, када су и награде за наставу ушле у обичај. Наравно, да је за класнчну студију од особите важности естетско становиште, идеал леноте и савршенство облика, које се не може постићи преводом оригинала. Узрок таквог нлеменитога хуманизма налазимо код Грка са њиховим потнуним образовањем свију душевних моћи, без кога нису били чак ни иоследњи слојеви народа. Отуда и она неизмерна вредност класичних језика за развитак мишљења, опсервације, Формације речи и значења њихова у разним
1 Стари народи нису иравиди велике раздике иамеђу науке и уметности, те тако су Овидијеве »аг(;е8' значиде све депе вештине, теорију наука, иисање историје и т. д.