Просветни гласник

наука. и нлставл

497

којом треба највиша школа да тожи, Тонлов овако објашњава: учешће у управи јавних послова претпоставља дубљи историјски живот, јер да би неко у вишем смислу могао конструиеати будућност из садашњости треба да је иретходно конструисао садашњосг из прошлости. Равним начином .то учешће претпоставља дубље спекулативио образовање, јер да би могли конструисати будућност из садашњости морамо бити на чисто са правом идејом добра и зла. Та ће со сврха поетићи у гимназији учењем старо-класичних језика. Јер пошто гимназијско образовање има задатак да у будућим јавним радпидима учврсти корен дрвета научнога нознања а не да ученицима при растанку са гимназијом даде и круну тога дрвета, то аналого и изучавање старих језика, јер су они корен сваког вишег образовања, треба да сачињава језгро, централну тачку васколике гимназијске наставе. У граматици, у историји, уживоту, улитератури, у ангичкој умегности леже све реалне савезнс тачке за ваљану сирему, потребну гимпазијалцу, који се иосветио изучавању Филозофије; у митологији почеци философијс ; ]>елигије; у римској историји иочеци иравне ФилозоФије; у читању етичара, лиричара, трагичара и комичара говорника и историчара, римских и грчкпх геограФа, у њиховимхрамовима и играиа на њпним трговима и триумфима наћи ћемо најбогатије почетке естетике и историје уметности. Читајући КсеноФона, Платона, Цицероиа, Сенеку и посматрајући састав стародревне историје упознаћемо се са почецима историје Филозофије, а испоређу.јући карактер римског и грчког народа добићемо појма о филозофији, о историји, па иошто сеФормална логика мора учити у гимназији и то из Арпстотеловог Органома, најславнијега дела из Формалне логике разумећемо и почетке и извор Формалне логике. Стари језици су дакле средишто гимназиске наставе и они уживају првенство пред свима осталима предметима већ и због тога што је латински језик основа модерних језика, а да и не спомињемо савршенство латинске граматике према граматикама модерних језика. Обично се кажс, да су ти језици ближи ученику од осталих, али то је и са психолошке и са доктринарне стране неистина. Напротив умом Фиксирано је у ствари оно даље, шго стоји у непосредној близини. Што је потпуно много јо ближе духу него оно што је унакажено, па тако стоји и са старим језицима, када се испореде са модерним. Грчки језик треба да иде пред латинским, тим пре што су научењаци овај последњи изабрали за свој језик а ие онај, који је толико време био књижевни језик научењака. Оставимо ли на страну и Д е ЈУ 0 праву, то грчка књижевност у свима цравцима несумњиво превазилази римску тако, да би слободно могли бити без потоње, а да но осетимо никакве оскудице у идеји нашега ума. А када је задатак гимназије, да младе умове уведе у висине племенитога и лепога то онда она мора много јаче неговати грчки језик због облика и садржаја његова, него латински. Да је грчка граматика много савршенија