Просветни гласник

106

се доноси храна за развиће, меко, бедо паразитово ткиво, саетављено из испреплетаних. разгранатих и вишећеличних хиФа. Услед немања хране, коју му паразит отимље, плодник наскоро закржља, стањи се и издужи, а жигови му се сасуше, тако да добија са свим друкчији изглед. Даљим развићем својих хиФа паразит уништава у већини случајева сва ткива плодникова и тада се на место плодника види као сир меко, сивкасто, дугуљасто-ваљкасто тело, избраздано по површини извијуганим браздама. На том етупњу развића паразит је познат под именом ВркасеШа, име које води порекло из старијег доба, када се држало, да ово није само један пролазни облик у развићу паразитову, већ да је самостална гљива, коју је Т^теШе 1827. г. назвао ЗрћасеШа зеде1ит. Са површине СФацелијине, састављене из врло густог псевдопаренхимског сплета хиФа, издвајају се кратке, цилиндричне, једноћеличне и густо поређане гране, које иду у поље и на својим врховима одвајају ситне, елипсоидне и безбојне конидије, које могу одмах да клијају и имају задатак да шире болест у истој вегетационој периоди. За време стварања конидија излучује се беспрекидно из масе СФацелијине један ■сладак и леиљив сок, који клизи низ цваст, помешан са безброј много опалих и спраних конидија. Ово излучивање и капљање сока познато је у нашем народу лод именом слатке росе (у околини Јошаничке Бање) или раж је омедила (у Сталаћу). Помоћу слатке росе. у којој има конидија, лако се могу заразити млади плодници доњих цветова у истој цвасти, а помоћу конидија, разнесених ветром или мувама, коЈе радо долазе да сишу слатку росу, заражују се плодници цветова у незараженим цвастима. Кад конидије доспу на какав незаражени плодник, клијају, развијајући хифу , која продире у њега, да би се разгранавала и да би га после кратког времена претворила у СФацелију. Кад је развиће конидиЈа завршено на каквој СФацелији, она се отпочиње да промењује, на тај начин, што се прво хиФе из њезиног доњег дела, из основе, отпочињу да умножавају, да се много гушће преплићу, образујући густо псевдопаренхимско ткиво, састављено из округласто-полигоналних, без икаква реда поређаних ћелија, међу којима, нема интерцелуларија, са мембранама прилично задебљалим, са густом протоплазмом и масом капљица масних уља. На овај начин постаје из доњег СФацелијина дела тело другојачег облика од оног, што га је она дотле имала. Његов површински део састављен је из ситнијих, збивенијих ћелија, са угасито-љубичастим мембранама, а унутрашњи из круинијих, мање збивених ћелија, са безбојним опнама. Пошто је постанком овог новог тела пресечен пут осталом, непромењеном делу СФацелије за добијање нове хране, којом би се одржавао у животу, тај се део иостепено сасуши, добије мрку боју и остаје у облику капице на новопосталом телу. Оно, нак, узимањем хране из подлоге отпочиње да се издужује све више и више помоћу своје основе, у којој му ткиво остаје меко.