Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

421

се може лридодати и индивидуа, именовање њених нарочитих особина и, саобразно томе, избор правих начина којима ће се утидати на васлитника. То је, по нашем мишљењу, једини прави пут, којии треба да ид« иримењена педагогика ако хоће да добије поуздане темеље и да изађе из свога данашњег жалосног подожаја, јер данас недагози раде насуаде, са затворении очима, придржавајући се у свииа сдучајевима једних и истих рутинских начеда и савршено не знајући, чему ће их одвесги та рутина. Метод посматрања и метод огдеда јасу два научна оруђа, којима се мора користиги и иедагогика, ако жеди да се приближи решењу својих многобројних и важнијих нрјблема. Ако се једно од њих примени у спедпјадним „педагошким" лабораторијама, друго — у школама, онда ће, можда, у најскоријој будућности педагогика са истим правом, ,као и медицина, задобити заслужено име паука. Мучно да има колико толико важннх разлога за нобијање нашега тврђења, а камо ли да се наше претпоставке могу назвати машге и неостварљиве уобразиље. Напротив, законита аналогија педагогике са медицином и игијен >м увеЈ ^ава, да и недагогика може постићи исте резултате, какве су постигле и те две науке. Па одисга, зар психијатрија није нутем правилног система посмаграња сгворила своју класиФикацију иервних болести и зар није морала савлађивати слично тешкоће, какве предсгоје и подагогици? Било је доба, када су се сви душенно болесни сматрали за нормалне људе, само ако се та њихова болесг није у знатаој мерп иснољавала. Било је доба, када лекари нису знали бигне разлике међу хистеријом, наврастенијом, меланхолијом итд. Но данас ПЈСТЈЈе иЈТпуно т 1чни злацл свлх тих болесних сгања нервног система; сем тога: проучени су њихови разноврсни подраздели и промене облика, објашњен им Је пЈстанак, указани су методи за лечење њихово.... А међутим материјал који Ј1> посматран несумњиво је био истог каракгера, као и у недагогици: живи и често по спЈљашности здрави људи, њихови поступци, мисли, осећања, говор, онхођења. Опажајући многе ненормалн .;сти у ђака н не умеЈући објаснити их, педагози се сада налазе у истом нолЈжају, у каквом су били лекари до разраде нсихијатрије. Нред вама је, како вам се чинн, најнЈрмадније дете: здраво, крепко, весело, ок,)егно, чак разумно и наметно, ну чнм почнете обучувати га, онда тек вндито право стање сгвари. Чим га почнете учитн одмах видиге да је тупо, нескладно, неразумно. Па у чему је ствар ? На то нитање у огрЈмн >ј већини случајева ви не мЈжете ништа друго да одговорите, до — ,не знам." А међутии ненормалност коју посматрате, без сумње прннада неком оншгем типу; црооиетни гласнцк, II. књ., 5. св., 28