Просветни гласник

412

ПРОСВЕТДИ глдсник

да сазнаду разлику између сна и јаве, јер садржаји и једног и другог чинилл су им се као реа./1ни. Тешко им Је бидо да објасне, од куда да се неко.м бићу у сну причини да је каква животиња а овамо је у ствари геније или велики таленат људски, или нак да му се учини да. има крила и да лети, а он међутим у ствари можда и нема коју руку и мирује у кревету. Ово се да лако протумачити на основу онога, како смо дефинисали и представили свест и самосвест т. ј. да се у сну јавља свест, као јединство .једног деда мога „ја" са каквим објектом, представом, а на јави се, пак нри сазнавању јавља јединство самосвести, као адекватно потпуно „ја", са каквим објектом. Да објаснимо, како разумем ту психичку )10дел.у „ја\ У сну, при снавању, суделује један део мог „ја" као чист психички свестан ел.еменат; овај део стоји у вези са заосталим нсихо-физичким делом мога ,ја" који је (део) несвестан и ко.ји се налази у моме физичком телу, кроз ко.је се (тело) маниФестира тај чист психички, свестан део мога „ја". Ови делови мога ,ја" у сну, при сањању, не знају један за другог и налазе се тада у једнако потенцијалним акцијама, али кад један интензитетом постане јачи од другог, што бива само по себи или услед надражаЈа спољњег објекта, онда ти делови дођу у контакт, један се другом приближи и тиме постане свест гевр. сазнање једног о другом. Казали смо у ночетку, да можемо сазнање свеети и на сами субјекат, из мога „ја" т. ј. да се у самосвести сам субјекат јавља „као субјекат и као објекат, у овом се случају јавља субјекат не као објекат, већ као предикат, јер смо казали, да ако негирамо објекат сазнања п даље може егзистирати у нама сазнање па ма каквог обима или квалитета оно било; али кад сазнање сведемо на сам субјекат онда ако му негирамо његов објекат (што је код нас у овом случају нредикат), тад ћемо у исто време негирати и само сазнање и сам субјекат. Дакле, неће егзистирати ни сазнање ни субјекат; и према томе овде се у самосвести, као сазнање самог себе, јавља веза субјекта не са објект.ш, него са нредикатом гезр. са самом његовом ознаком, која је неодељива од самог субјекта, што сачињава саму суштину субјекта а што значи да је и она (ознака) сам субјекат- Изгледа да је ово објашњење парадоксално, јер се овде не види оделитост Форме од садржине; Форма се у исто време.јавља и као Формаикао садржај. Ово је Фактички тешко описати и представити конкретно, али се интуицијом, самосазнањем, да потпуно горе наведеио увидети. Да представимо то и шематички (види сл. 5 стр. 413.). Замислимо да је свест а с (као јединство инадекватног субјекта са објектом) и то свест у сну, при сањању, а на јави при сазнању, и да. се јавља не само свест о ономе што се представља или иосматра, већ се јавља свест о самом себи, т. ј. свеет о оном који представља или посматра (самосвест „ја") и свест о ономе што се представља или посматра. Шематички представљено јављају се ови