Просветни гласник

НАУКЛ И НЛСТЛВА

681

Колико се деда могу занети бајкама показује наведени пример о Жорж Сстдовој; други, јачи пример даје Гете. Паметна, добра и и смерна мати Гетеова, вели Л.уис, умела је да прича бајке, којима је забављала не само сина него и себе. „Никад се нисам уморида да му причам а он мене да слуша", вели она. „Ваздух, ватру, земљу и воду представљада сам као принцезе, свим појавама у природи давала сам смисао бајке, и често сам и сама веровала својим измигаљеним сликама и причама. Причам о путевима ко.ји воде од једне звезде другој, о нашем будућем животу на звездама, о великим генијима с којима ћемо се тамо наћи, па и сама, као и деда, нестрпљиво чекам часове за таква причања; као и она интересујем се да знам како ће се даље развијати моја имировизација, и сваки позив који би прекратио наше вечерње разговоре и приче и мени је одвећ непријатан. Док бих причала Водфганг (Гете) би заустављао на мени евоје црне очи, и ако се судбина кога његовог љубимца не слаже с његовим надама био би незадовољан: на слепоочницама набрекну му жиле, он гута сузе. Често ме прекида узвицима и питањима. „Али, мамице, прицеза неће да се уда за неваљалога кројача бага и кад он убије дива?" Ако би било врло додкан ја оставим свршетак приче за идуће вече, и уверена сам да ће он међутим правити разне комбинације о томе шта ће даље бити, а то је веома подстицало моју машту; па ако продужење нриче одговара ономе што он замишља, онда он мења боју, црвени, и по његовој се хаљиници види како му срце јако лупа." Сличан пример, ако не и јачи, о том заносу даје С. Аксаков којега је примамљивала Шехеразада (још у осмој години), а носле ње кључарка Пелагија од које се наслушао народних прича и бајака. На тај начин дечја жудња и љубав према бајкама бива по правилу, и ми имамо само дужност да тај период развића сведемо на краће време будећи у детету тежњу ка стварном знању, тим пре, што само интересовање за бајке јесте дечји захтев од свега што их окружава. 2. Деца врло рано показују радозналост; хоће све да знају, ми само слушамо и слушамо њихова бескрајна питања: шта је то, како сс то ради, зашто, од чега је, како се добије, шта ће, где живи, где расте, куда ће, зашто није овако или оаако, а шта ће после бити ит.д. Ту за дечју уобразиљу има богатога рада; она обухвата цео свет, преноси га у тесну собицу, окружава га ликовима и облицима невидљивих предмега, слика их тако живо као да постоје, даје халуцинације. Испред детињих очију промичу далеке и незнане земље и народи, животиње и биље, дивни предели. Дете привлаче путописи, наниси класичних писада, природна историја, Гобинзон итд. Оно покаткад целу ноћ проведе е тим стварима, кришом од старијих, при светлости украдене луче, — и заједно с листовима које преврће, покреће се пред његовим очима бескрајна панорама у тако живим бо-