Просветни гласник

40

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и проширавањем извеснога знања. С друге пак стране заузетост за какву ствар, гони нас да је тачно испитамо и ироучимо — ствара занимљивост. Ово питање о интересу биће нам кориспо за разумеиање избора наставног градива у редигији, и обраде истог. Поред наведеног задатка о важности редигијске паставе у основној шкоди напоменућемо и то, да наша вера за нас Србе има и нарочиту важност: она је имала, а и сада има, знатан утицај на одржање народности и државнога Јединства нашег. Мишљења о овоме предмету Поред свега што се наводи у придог редигијске наетаве, ипак су неки педагози мишљења, да религију у основној шкоди не треба нредавати. Место ње, веле, треба нредавати деци морадне поуке у нричама. Они кажу: „Редигије има по нрироди код свију; редигијска се осећања сама но себи јављају у сваком, и онда зашто нарочита настава за редигију? А ако је истина, да се религијска осећања не јављају у доба детињства, онда опет. шта ће нам религијска настава?" Ну, кад се редигијско градиво нравидно одабира и исиходошки обрађује, овакво је мишљење погрешно. Истина је да код деце нема редигиозности као код одрисдих; ади се ипак религиозност буди код деде још у родитељској кући, тј. још пре подаска у шкоду. И онда је могућно предавати редигију у основној шкоди. Противници веде да се за редигију стара довољно и кућа. И то је ногрешно. Код деце је религиозност основана више на дичнон осећању: Бог је само њихов дични заштитник. Шкода треба то дечје осећањс да доведе у скдад с моралним осећањем, да те нојмове о Богу иеправи. Можда би то и нека кућа могла, ади то је случајиост; а случајности се у васнитању не донуштају. Даље, противници религије у основној шкоди побијају и најјачи навод присталица: они веде да морада може бити и без редигије. И го је погрешно. У доба основног школовања, док код ученика нема толико морадне увиђавности, не може бити морадног васпитања и морада без религије. А кад ученици одрасту, па им интедигенција н морална увиђавност замене религију, онда тек има моралности без редигије, само је та морадност ипак дошда помоћу религије. Затим, веле даље они, религију треба избацити из основне школе и због контрадикције између ове и остадих предмета. Учитељ ће веде изгубити од свога углсда, ако у својој шкоди буде предавао и религију и друге наукс, јер ће оно што буде утврдио на часовима једнога предмета морати обарати на часовима других предмета. А ученицима ирети још веће зло; они ће иди прммити оно као тачно што им се буде на чаеовима религије саопштавало и тиме се онеспособити за схватање