Просветни гласник

198

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Мора се признати да су код нас најактивниЈИ били у приређивању екскурзија природњади. Циљеви које су они постављали бивали су главним делом научни. Природњаци су махом приређивали мање скскурзије у најбдижој околини. Веће и даље екскурзије једва тек ако су успевали по који пута да приреде проФесори Велике Школе. О некој строгој организадији код ових екскурзија не може бити ни речи. Даљни циљеви махом нису ни постављани. Други облик екскурзије приређивали су без строго уврђених циљева проФесори других струка. Они су одлазили до ког манастира, историјског места, шанца и т. д. Циљеви овде иису били чисто интелектуални, већ буђење националних и патриотских осећања. Питање је споредно за сада јесу ли таке екскурзије извођене у строго школском и научном или педагошком духу. Напослетку, кад је лепо време, махом иосле подне, по уиутрашњости се и данас практикује да се изађе до шуме или на неко брдо, да се деца разоноде. Сви таки излети могу имати здравствене или хигијенске циљеве. Но сав досадањи рад у том правцу нити је био довољно организован, нити се пак систематски изводио. Време је да га нодвргнемо критиди и у грешкама и недостатцима прошлости да потражимо наук за будућност. На првом месту држимо да .је потребно дати школским екскурзијама много већи значај, но што су га оне досада имале у нашем школовању. Јер једна организована екекурзија може много више да пружи стварне и практичне поуке за извесне предмете, нсго и најбоља причања и теорисања у школи. Ово важи у пуној мери како за извесне ириродне науке, тако још можда више за извесне содијалне науке. Питање је сада за школе у томе, хоће ли оне као и до сада сматрати екскурзије као нешто случајно и споредно, или ће на ту страну обратити већу нажњу. Ако им се прида већа важност оне по циљевима могу бити двојаке: за познавање социјалне стране живота и за упознавање природе. Упознавање социјалне стране живота закључује под собом: упознавањеса религиозном, и дрквеном, историјском, традиционалном и сететичком граном социјалног живота, у колико се све те гране у нашим школама већ нроучавају. Упознавање иак природе закључује под собом проучавање сва три царства: минералног, биљног и животињског. Није тешко увидети да би свој базис екскурзије прве врсте (социјалне) полагале главним делом у развићу сензуалних сиособности духа, а екскурзије друге врсте у развићу интелектуалних способности. Та основна разлика треба да нам да кључ за постављење циљева екскурзијама и једне и друге врсте.