Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

199

Што се тиче вредиости и .Једних и других екскурзија најприродније би било поставити као правидо да екскурзије социјалног карактера преовлађују у доба младости, кад се још све слаже у навикама и характеру детета; а природњачке екскурзије, које имају чисто интелектуални интерес, оставити за доциији период. Ово стога што за њих није никада доцне, нити је потреба њихова везана за известан период узраста; међутим код екскурзија социЈалног характера ствар стоји са свим обрнуто. Црема томе организацију сваке екскурзије требало би извести тако да у њој више свега буде постављена морална страна. Ученике, дакде, треба довести у бдижи и разноврснији додир, тако да би свако имао могућности да даде маха свима својим моралним особинама, а наставник пак све те особине да контролише, и чим би и најмању неупутност приметио, да предузме потребне поправке. Много би бидо претерано рећи да се у нас не обраћа довољна пажња баш на ту страну, ади нико неће оспорити истину, да се сваки наставник покајао, који је водио ученике макар само у дводневну екскурзију. Наши су ученици ужасно недисциилиновани. Ово је Један ведики норок који треба исправљати, ако хоћете чак у име патриотизма. У најважнијем или најодсуднијем тренутку, онда кад треба нешто најважније да се уради, није никаква необична ствар да Вам велики део ученика каже: ја то не могу; ја за то нисам расположен; Ви можете то и то радити, туда и туда ићи, гдедати и т. д. но мени се то не допада; и т. д. и т. д. Па онда у вези са овим сгоји оскудица у осе&ању дужности. Не само према друговима, но чак и према наставнику ученици нарочито из тако званих: „бољих кућа" огдушиће се о своје најобичније дужности, и чак ће им то у неку руку чинити задовољство. Нарочито се издваја овде она група ученика у које преовлађује порок неуредности. Дешава се у нас веома често да Вам велики број ученика ништа на време неће урадити. Неки пута је ово питање чисте недисциндинованости, те није редак сдучај да баш све то бива хотимично. Наставник и исправни ученици често су принуђени да чекају по читави час, и кад им се приближе оваки ученици, они се смеше и чак надазе неке неоправдане изговоре. Еао један велики недостатак у савременом правцу морадног васпитања наше шкодске омдадине јесте: рђаво домаће васпитање. Садашње домаће васпитање не само да је крајња распуштеност и недисциплинованост уопште, но има много порока којима се мдадеж у кући запаја. То је: картање, пушење, шврљање које куда и т. д. Жадосно је признати, ади је Факт да ученици од V разреда имају при себи карата и картају се не само задовољства ради, но и на новац. Ову су ми истину потврдиди многи проФесори, који су водиди ђаке на Просветни гдасник, I кн>., 3 св., 1908. 14