Просветни гласник

200

ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

Дсчљне екскурзије, и сви смо се сложиди у мишљењу, да за оваке пороке кућа иоси одговорносг. И остади поброЈани пороци носе корен свој у рђавом домаћем васпитању. Има и других порока у наше омладине као нпр: извлачење од вршења извесних другарских обавеза, непримање савета, јогунство, и т. д. Но сво ове иороке ми сматрамо као мање важне и они могу доћи тек на друго, или треће место. Ако сада поставимо питање: би ли екекурзије могле благотворно утицати на морадно развијање ученика и исправљати горње пороке, наш би одговор био да према нашем данашњвм систему школовања једини начин, да се изврше ноправке, јесте организовање екскурзија. Но кренути се и у екскурзију, потребне су предходне припреме. Ми морамо на неки начин повратити у ма каквој Форми старо: „војно вежбање", где се ученици навикавају реду, послушности и поштовању старијег. 0 старом војном вежбању може се говорити и овако и онако, али му се једно оспорити не може да је оно поред свеколике своје крутости и суровости ипак имало неко морално дејство. Ако ништа друго ученици су добијали некога страха унутрашњег према старијима и ирема њиховим заповестима. Истина, данас се предаје гимнастика али све то иде некако у игри, и баш та неозбиљност у одржавању реда нарочито код веће масе ученика учинила је то, да чим еемате каталога у рукама, за живу главу не можете руковати са 50—70 ученика. Према томе, решење овога питања треба да претходи решењу сваког другог питања о организоваву екскурзија. Ви се не смете ни за тренут ослонити на обичпу реч ученика пред полазак, нити на његову добру вољу у даном тренутку. Ви га морате васпитати и дисциплиновати, нре него што се кренете на пут са њим. Остале пороке можете са успехем исирављати само тако, акоовај основни ред буде изведен како треба. Ми смо се нарочито много задржали око моралног циља, јер њега сматрамо као најважнији, а сада да пређемо на преглед осталих диљева. Ако екскурзија није природњачка, но Је приређују наставници социјалних наука, главни циљ треба да буде, као што смо то и горе казали, неговање осећања. Због тога најбоље би било кад биуједној екскурзији преовлађивао један циљ, нпр. једна се екскурзија приређује у циљу буђења религнозног осећања, ^руга у циљу националног, трећа у циљу патриотског, четврта у циљу естетичког и т. д. Али тешко је предузимати толики велики број нарочито даљних екскурзија; због тога циљеви морају бити сложени. Све што нуде дотични крајеви, треба видети. У том погледу треба се увек држати правила, да човек тако нажљиво прође и ироучи дотичну покрајину, као да никада у животу неће више туда проћи. Да би се овде помогли, не би требало да само .један наставник води велику и даљну екскурзију,