Просветни гласник

202

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

као основно правило треба да се ностави, да у екскурзијана наставник с пуно пожртвовања треба да врши своју дужност. Пред тим правилом треба да надну сви остали обзири. Ова дужност наставничка по жртвама и по терету несразмерно је тежа и озбиљнија него ли сама предавања. Напослетку, она има да стане наставник^, не само труда, но и трошка. Полазећи са те основне тачке гледишта на екскурзију, да установимо сада правила држања самог наставника. Ако поставимо питање: може дн наставниково држаае бити постављено на принципима строго војничке субординације, одговор би био негативан. Ђаци и војници два су различна елемента. Екскурзија за ђаке треба да има васпитни карактер; међутим војници долазе као потпуно зрели људи и они имају да изврше нарочите задатке. Према томе у екскурзије треба унети што више нежности у поређењу са строгом војничком субординацијом. Но смеју ли наставници у привођењу принципа нежности отићи толико далеко да то буде материнска нежност која прелази у размаженостР Ни то не сме да буде. Наставник треба да, остане само наставник и његово се држање у овој прилици не може поредити ни с којим другим, оно остаје само наставничко држање. Карактер тога држања јесте: пуна збшва, наставничка строгост, у којој има само љубави, али истинске и правичне љубави. Овакав тон опхођења носи печат достојанствености, где се не чује не само војничка, грдња или псовка, но чак и ружна реч; као ни материнско мажење. Кадје овако постављено основно правило држања наставничког онда значи да наставник не сме да открије пред ученицима ни једну своју слабост. Хладноћа и тактичност према ђацима, а уздржљивост према себи самоме, треба да је основни тон опхоћења наставничког. Наставник не сме нред ђацима да пуши, не сме више да пије, ајога мање да се опије; не сме да се заборави у грдњи, псовци итд. јер све то може веома штетно да утиче на ђаке. Сем тога млађи наставници треба увек да претходе примером у пешачењу, уздржљивости у пићу, храни и др. Једном речи наставник треба да је готов да са ученицима чисто родитељски подели свако добро и зло. Што се тиче ђака, као полазну тачку треба увек узети нравило, да су они восак или материја од које поред куће и школа треба да им да Форму. Школско васпитање треба да буде само продужење домаћег, али нажалост често се у наше време дешава да је баш домаће васпитање рђаво и сад школи остају две дужности, да домаће исправља и школско наставља. Ми смо напред напоменули неколико порока, који су овладали код наше омладине, а овде би имали само да речемо да је тих порока несразмерно више, но што се то на први мах чини. Као што рекосмо ретко је наћи ког наставника да је правио само