Просветни гласник

182

НРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Књижнице за учитеље има свака тпкода, а.1и су оне већином сиромагане бројем књига и још више су оскудне у књигама ваљаним. У њима су већином дела старија, многа су данас без вредности, а нема новијих, данас учитељима потребних књига. После укинућа сталног школског надзора мало је књига приновљено. Али су и за време сталлог надзора у неким окрузима школске књижнице увећане тек каквим било књигама, јер су неки ондашњи надзорниди сами набављали књиге за еве школе у свом округу, и за љубав продента, који је њима остајао, набавили су књига повише, али свакојаких. Државна штампарија, пак, имала .је пуне магацине неких из стечаја изашлих уџбеника гимназија и велике школе, па је све то слала осно-вним школама бесплатно, те се тако књижнице школске увећале, ма да тиме нису много добиле. Данас се школске књижнице увећавају готово само примањем прелоручених књига и листова. („Просветни Гласник", „Учитељ", „Школ. Радник", „Наша Школа", „Дело", „Срп. Књижев. Гласник", „Босанска Вила", „Народне Новине", „Тежак", „Искра", „Здравље", ..Народно Здравље", „Мала Србадија",' „Ђачки Напредак" и књиге Срп. Књижевне Задруге). Но и ово «се више прима него што се плаћа. Многи од ових листова имају по школама дугова од 1 и 2 године по неколико хиљада динара. Остале књиге, које Министар препоручи по оцени Просв. Савета, врло се мало за школске књижнице набављају. Р1ма случајева, да се после стотину расписа послатих школама, ирода тек 10—50 књига; а стотину расписа послати да се прода десетину књига, то јескуља дара него масло. Књижнице ђачке и књижнице за народ још горе стоје. Од преко стотину нар. школа. у Србији ђачких књижница има само око 20, а књижница за народ ни толико (биће их око 16). Тачан број не може се ухватити ио надзорничким извештајима, јер сви надзорници и не говоре о том, а многи само номињу онако у опште, не износећи детаљне и тачне податке. И ове и прошле године по надзорничким извештајима се не може ухватити тачно стање ових књижница, што показују ови примери: Један на пр. надзорник вели: било их је неколико у овом срезу, други каже: има само две-три. Трећи каже: код сваке школе има и књижница ђачких, али су оне спојене са школским књижницама; надзорник друге половине истог среза није тако што нашао, те се сад не зна где је истина. Један надзорник, пошто је рекао неколико лепих речи о вредности књижница, говори даље само о књижници за народ, а ђачке и не помиње; изгледа да није знао да и оне треба да су ту. Интересантан случај је са народним књижницама у окр. крагујевачком. По лањским надзорничким извештајима изгледало је, да су