Просветни гласник

ШКОЛСКИ ДЕТОПИС

189

Сви увиђавнији и искренији шк. надзорници отворено говоре о том, да успех наставе није онакав какве су оцене. Они признају да су многе петице бележили бајаги „узимајући у обзир* нешто, а у ствари је, зато, што се друкче не би могли отрести многих учитеља и учитељица 1 , јер се уобичајило да се петице дају сваком и за свакојаке успехе, а сваки, ко год од .ш чиу оцену не добије, љути се и готов је да се с надзорником свађа, па сваки надзорник велп: што бих ја био изузетак и завађао се с учитељима, кад то иначе државу не стаје ништа скупље, а учитељима чини радост. Зато, и ако су то „оцене успеха", њима вредност стварног успеха није исказана. Но, могло би се рећи, да су ове оцене меридо учитељева рада и да су учитељи таке оцене заслужили и ако нису такав уснех постигли: рад је био правилан и одличан, а што није и успех био одличан, то, можда, није њина кривица. Али и у том гледишту има нетачности. Стоји, да може учитељев рад бити у свему правилан и одличан, а опет да не покаже одличан успех због извесних сметња и препрека, за које учитељ није одговоран. Али тако исто има и сасвим супротних примера, т.ј. да учитељ не ради правилно ни одлично, а покаже успех одличан. Могу учени^и на испиту одлично читати, нисати, рачунати, знати земљопис и др. предмете, али да то није наставник све обрађивао и својим трудом успех изводио, него нагонио ђаке да сами у школи дуго раде и код куће још многе задатке пишу и уче. У том случају одлична оцена требала би да припадне ђацима а не наставнику њихову. Међутим наставнику припада и таква оцена, где је он мало радио, (неки што није хтео. неки што није умео), а ради своје петице ђаке сатирао многим радом, зачињеним обично и многим казнама. Кад се сабере све то: да су досадање оцене изигране, да су у већини случајева лажне, да оне покривају и неправилан рад, да се због њих често ђаци сатиру претераним радом, да се ради њих сви наставни предмети не обрађују нодједнако, да се ради њих само даје знање, а нанушта васпитање деце итд. итд. све кад се збере и процени, онда излази. да је крајње време да се то и тако оцењивање учитељева рада одбаци, па да се и учитељи, као и други чиновници, кондуитама оцењују. Мисао о избацивању оцена и оцењивању учитеља кондуитама истичу многи и надзорници и учитељи; али се мора признати, да већина учитеља воле оцене. Изгледа да се још нису наситили кићења „дијамантима" који се зову одличне оцене. Но кад би се сутра извело 1 Једној учитељици забележио надзорник повољну одену, она је, поред љутње, окупила лосде ићи за надзорником свуд по испитима, разуме се свуда гунђајући и критикујући, и надзорник, казујући то, вели: признајем, да нисам имао куражи повећавати број таких пратилаца.