Просветни гласник

190

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

какво тачно одењивање и кад би се у Србији забележило учитељима само 4—500 петица (кодико од пршшке стварних одличних успеха има), одмах би већина учитеља повикала: доле с оценама! III Наставници. 1. Спрема учите*ља и учите*љица. У Србији данас већина учитеља и учитељица има]у редовну спрему, т. ј. свршиди су учитељску, иди вишу женску школу, богословију, или др. коју средњу школу и положили испите учитељске. Са редовном спремом су и они млађи учитељи и учитељице, који су свршили учит. школу, а још нису положили и испит за сталне учитеље. Поред првих, сталних, и ових других, привремених, има и трећа врста учитеља који само врше дужност учитеља у ком месту. Ови последњи се узимају због оскудице учитеља. Међу њима има учитеља из пензије, ђака који уче универзитет и врше дужност учитеља, а има и попова који поред парохије и у школи раде. Број њихов релативно није мали, кад их н. пр. ове године има преко 70, што значи да држава за толико места нема учитеља. Кад се овоме дода, да и после постављења ових заступника остаје још празних школа, а треба и нове школе отварати, онда се види да данашње наше учитељске школе не дају довољан број учитеља и учитељица, и да треба у нгго краћем времену или отворити још две учитељске школе, или садашње проширити и у њима знатно повећати број ученика. Ово друго било би брже и јевтиније. Сем тога могли би се уз садање учитељске школе додати извесни нови курсеви у којима би ученици са 7 и 8 разреда гимназије за једну и две године добили још педагошку спрему и оспособили се за учитеље. Једно, друго или треће од овога треба што пре предузети, јер се већ осећа знатна штета од тога, што нема довољно учитеља и што се у оскудици често морају узимати да врше дужност учитеља и такве личности, које за тај посао нису. Има међу овима и врло добрих радника и радница, али има и таквих за које надзорници кажу, да је боље било да је те године школа остала затворена, него што је на њу трошила држава и општина. Једни раде без икакве спреме, други без воље, трећи и без спреме и без воље; једни раде бар како умеју, други ништа и не раде, него остављају да се деца сама уче из уџбеника. Неки, свесни тога да нису ништа урадили, гледају да и не сачекају испит и надзорника: богослови гледају да се запопе, а ђа,ци универзитета оду да полажу своје испите. Зато неки надзорници веле, да је боље ове школе затворити, него у њих постављати оваке учитеље, а други умесно веле: ако се већ морају и оваки учитељи постављати, онда њих не треба никако