Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОЦИС

191

постављати у местима где ће бити сами, него у подељене школе, где ће радити под управом и контролом спремног учитеља, који ће их упућивати п нагонити да раде. Овај предлог сасвим треба усвојити и извести на овај начин: Пре грађења учитељског распореда треба узети број учитеља и број учитељских места, па видети за колико места неће имати учитеља, те ће се морати ностављати вршиоци дужности, па за ове несихурне учитеље резервисати места у подељеним школама. Никако не би требало чинити као досад, да се за ове оставе најгора места у која нико други неће да иде, а која су удаљена од других школа, те ови, ако су неспремни, немају се где иоучити; ако су нерадни, нема их ко контролисати. Истина, ово би у неколико изгледало неправично због тога, што би се за учитеље најслабије квалиФикације унапред осигуравала места боља и подељенс школе; али се то чини по невољи и у интересу школе. А интерес школе мора доћи на прво место. По данашњем начину пак, чини се једна правда према учитељима, а два пут већа неправда према школама. Што се тиче учитеља и учитељица за које се каже да по закону имају довољно спреме, та њихова спрема није једнака. Али она није толико различна по школама које су учили, колика се разлика види у самом раду. И ту је тешко наћи какве норме. Позитивно се може тврдити само то: да су учитељи из учитељских школа кренули наставу наших народних школа и попели је на степен на ком је. Но има врло добрих и одличних учитеља који нису прошли кроз учитељску школу. Али ови, за ово што су, имају да благодаре онима првим, јер су се дотерали и усавршили тек угледајући се на оне прве. Не само многи учитељи с нестручним школовањем, него и многи школски надзорници морају признати, да су се, идући по ревизији, од учитеља педагога учили. Али, дајући признање учитељским школама и учитељима који су из тих школа излазили, мора се признати и то, да међу њима има и таквих, које су претекли неки који из школе нису изнели стручну спрему. Јер ови су се после школовања даље усавршавали, а они се запустили. Школски надзорници у извештајима својим по негде истичу и извесне разлике, које су запазили између старијих и млађих учитеља, и између учитеља и учитељица. Једни н. пр. кажу, да су запазили код старијих учитеља више вештине у раду, а код млађих јачу теорну спрему; други веле, како су запазили да старији учитељи мало шта читају и не усавршавају се, а трећи напротив кажу, да су исто то запазили код млађих учнтеља; неколицина говоре како је код учитељица бољи успех и тврде да оне више раде него учитељи итд. Еао што се види опажања и мишљења су неједнака. Ако потражимо истину, видећемо, да је она негде по средини тога. Већ што се