Просветни гласник

192

П РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тиче вештине у раду, појмљиво је да су старији вештији, а што се тиче усавршавања има и старијих и мдађих, који се после школовања свог забатале и других који се даље непрестано усавршаваЈу читањем и размишљањем. У том погдеду међу учитељима (као и у сваком др. посду) има две врсте радника: Једни у послу само таљигају, раде данас као јуче, посде 10, 20 година као и пре толико година; а други не таљигају, него у посду увек размишљају, пробају и друкче, испитују сами, а траже да проуче што су други усавршшш, па се труде да и сами што смисде ново, да што усаврше, и да им свако сутра буде боље него данас. Они први могу се запустити, па заборавити и што су били научиди, а могу се и одржати, ади само на истој висини, могу бити вредни радници и постизати одличне успехе; али ипак — то нису прави културни радници. Такви културу не крећу. По такима би се и данас, у шкодама учио часловац и псадтир. Кудтуру крећу ови други, јер ови новине уносе, ови иосао усавршавају. А међутим ови прави културни радници, ови мотори културе, често су невиђени, непризнати и запостављени. Ови, занети радом и студирањем, немају воље нити им претиче времена за истрчавање на пијаце где људи падају у очи и где многи долазе /а би у очи пали. Еод нас су до сад те пијаце биле махом подитичке врсте, и на том пољу истакнути учитељи често су биди у шкоди само обични радници који су у њој таљигали, па и ако су петице добијали; они нису ништа у школи усавршавали, а ипак су претезади оне праве кудтурне раднике, који су се трудили, да им свако сутра буде боље него данас, који су новине тражили, посао усавршавади и просвету напред кретали. У надзорничким извештајима се види, како су они овде-онде запазили кога од ових учитеља, који студирају и усавршавају себе и посао школски; али је несумњиво, да су многе овакве засенили они који у школи шаблонски раде, а на друге друштвене пијаце чешће истрчавају. Зато ово овде истичемо, не би ди се у будуће више пажње поклањадо нри прегледу школа онима, који су, можда, новучени и скромни, али школски посао не само марљиво раде, него га и усавршавају. А зна се, да има случајева, где је по који учитељ нешто почињао, пробао, покушао да нешто изради иди усаврши, па кад је с тим нред надзорника изашао, овај мујетопреко рамена погледао, хладно примио и, ако не речима оно држањем, отворено рекао: којешта, шта шта ће ти то, ради као и други. И на тај начин је многи радник мислилац отеран у раднике — таљигаше. А то је штета и за уоавршавање учитеља и за напредак школе. Што се тиче разлике успеха, коју су запазили неки надзорници између рада учитеља и учитељица, то није правидо, али стоји у истини да се у женским школама негде види успех бољи него у мушким, т.ј.