Просветни гласник

1ТЛУКА И ПАСТАВА

217

пуноћи и етварностн је историјски одређен и означен." „Али за све то је савршенство телеологијске везе, коју душевни живот узајамннм утидањем својих нојава чиии, општи усдов - " Као што смо видели, дакле, осећаље има централну улогу у нашој ■свести. Под утнцајем осећања иаша свест прима, усваја. чини дубље везе н уздпже свест на један виши ступањ. дајући свему тоие једну целину — јединство свестн. Тада се долази до личностн, достојанства, моралне вредности, тако да нојам образоиаиостн добија једну дубљу ■садржину. У томе се еастоји савршенство телеолошке везе. „Тако нам «е дала могућност једпе педагогије од онште вредности; у савршенству појава и њихових спојева, који су у телеологији душевнога живота ■спојени, има она поуздано постоље од опште вредности; у дескрипцји анализе и давања правила може она постићи характер строго поузданости." Отприлике, такав јс Дилтајев општп поглед на педагогику као науку. А што се тичо конкретних васпитнпх шггања он овако завршује: „Ако је у пнтању, како се спајају ови педагогијски дсјствујући едементи у сиетем васпитнога смерауједном датом времену и код једног одређеног народа, треба од Формалних савршонстава поЈединих по.јава лрећи на садржајну психичку везу у правим душама једнога времена II једнога народа: тада ступамо ми пз областп апстракција од опште вредности у област васпитнпх стварности; а ове су увек историјске и с тога увек од релативне вредности. С тога се не могу конкретна васпитпа питања решити науком од опште вредности." Писац даље тврдн да досадашња педагогика није ни оназила а још мање обрадила задатке педагогике, излажући шта и којим редом треба да исиита једна научна педагогика. Ево тих задатака. Нрво педагогика треба да испита порекло васпитања, порекло наставе и школа у другатву, доводећи у везу цео тај развитак од најстаријег времена ■с развитком данашњих културних народа. Треба дакле изложити историјску страну васнитања и образовања, тражећи у том развитку законптост у облицима и чињеницама васпитања и тиме се користити. Затим први део недагогике треба да исиита односе васпитања према спољашњим организациЈама разних заједница: породице, општине, државе и цркве. И најзад први део педагогике треба да анализује рад и поступак васпитачев и да анализује дух васпитников и еволуцију његову, то јест развитак духа дечјег. Али у овом испитивању, писац папомиње, што је у осталом и тежиште његове расправе, да треба поћи од телеолошког карактера свега душевног живота, који се састоји у осећању. Зато писац на овом месту и вели: „У недагогијском генију владају свакако чувственост и опажајна снага, никако разум. Тако се опажа често и у животу, да људи пеобично оштрога разума имају овај иедагогијски таленат. Ми разумемо и одређујемо једнога 15*