Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

219

•борник класичних студија, тражећи да се при реФории средњих шкода нарочито ПОКЛ.ОНИ иажња класичним студијама. Иисад више износи узроке са којих се данас тако често потцењују класичне студије, него што је успео да докаже тежњу свога чланка: да је без класичних студија, нарочито младим народима, немогуће напредовати у култури. "Тако нисац вели: „Немогуће је зауставити се само на тековинама садашње кудтуре и само тиме уЈемчити здрав и снажан развој: без кла•сичних етудија мдадим би народима недостојало не само правилно •схватање старе образованостн но и нове, пошто је ова оном одређена. Они никада не би могди доћи до правилнога историјскога смисда и -схватања друштвенога развоја, тодико потребних и за разумевање садашњости, нити, на основу тога, до одређпваља будућности, иди би зависили •од .гдедишта напредних модерних народа, ношто не би умеди створити <сами «еби гдедиште из неиосреднога посматрања. Један обра.зован народ мора увек имати известан контигенат људи, који ће моћи ићи до извора кудтуре и науке и одржавати и јачати потребне непосредне везе између нових и старих научних средишта. Без тога се ниједан народ неће моћн назвати истински образованим". Као што се из ових Шевићевих наведених мисли види, он сматра да постоји врло чврста условљеност сваког кудтурног прогреса од кда-сичне кудтуре. Ту је тако чврста веза да се никаква права кудтура не да замислитп без осдонца и основа кдасичне кудтуре. Логички из •тога излази да сви млади народи, ако хоће да достигну ступањ нраве образованости и ступањ истинске културе, морају своју кудтуру заснивати на класичној култури. Ако би то била истина, онда се онај ви•соки ступањ културе Северо-Америчких држава не би дао ничим обја■снати, јер та култура почива на култури модерних западно-европских народа. Сем тога можемо узети супротан пример. Италијанска кудтура није млада, она је најстарија кудтура носле грчке, и сва га модерна кудтура Итадије почива готово само на кдасичној кудтури, — зашто онда та кудтура није на највишем ступњу од свију народа ? — Да се не упуштамо даље, нека Г. Шевић одговори на ова два питања мало .дубље, па ће онда видети да, сем класичне кудтуре, постоји још узрока .и чињеница за развитак културе појединих народа, и да кдасицизам није адФа и омега за кудтуру мдадих народа. Други чданак Г. Шевићев у овој књижици носи назив: „Златно лравило педагогијско". У овом чланку писац је извео да напредак ученички стоји у вези са радом учитељевим, тј. да се питање ученичко не може решити без питања учитељевог. То је једна стара и свима иозната истина. Али је овде ту везу Г. Шевић погрешно схвагио и цеду ствар рђаво решио, па потом и своје педагогијско златно пранило сасвим погрешно поставио. Г. Шевић стоји на том гдедишту, да «е свако олакшавање ученицима у настави, мора ставити на терет