Просветни гласник

220

НРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

учитељу, да евака олакшица ученицима иовдачи већи напор учитељу. Отуда он вели: „Олакшање рада ученикова може се извеоти само отежавањем рада учитељева, снага за један посао, који треба изкести, неможе се за једно и исто време с једне стране умањпти, а да се с друге не увећа". II зато он изводи овако златно правило педагогијско: ,,Не губити времена, а уштедети енагу ученичку значи за исто време иове&ати потрошњу снаге учнтељевс". У овом правилу налазп он сличности. са златним правилом у механици о одржању снаге и материје, те му је отуда н име дао. Али морамо одмах рећи да је Г. Шевић ово правило врло рђаво извео, а ево зашто. Два су дакле чиниоца у васпитању и образовању: васпитач и васпитаник. Успех и напредак у настави не може се огледати само у томе, ако се одузме од једног чиниоца,па се дода другоме, другим речима у настави се мора чувати снага оба чиниоца, то је тежња модерне педагогике и у томе се састоји права. добит, а не само у томе што ћемо чувати снагу ученика, на штету снагс учитољеве, као што мисли Г. Шевић. Еад се Г. Шевић већ дотакао механике, ми ћемо такође једншм примером из механике показати да смо ми у праву и да правидо Г. Шевића не ваља. - - Рецпмо да једап камен од 100 кгр. треба преместити или помаћи на једно одређено место. За то треба једна снага којом ће се постићи жељени еФекат. Ако би човек годим рукама хтео постићп жељени еФекат, то јест помаћи камен на одређено место, он би с ведиким напором то учинио, или га према снази човековој не би могао ни иомаћи. Али ако би узео какво помоћно ередство, као полугу, стрму раван итд. онда би без по муке, то јест с много мање снаге иостигао ефекат. Иста је тежња и у настави, да ее с мање снаге постигне еФекат, то јест да се што с мање напора постигне гато већи и сигурнији успох. А ево како. Одређено је, рецимо, колики се успех мора постићи наставом. Учитељев рад ту представља ону снагу која. треба да изазове еФекат, то јест да постигне одређени усиех. Тај еФекат или обележени успех унанред је одређен наставиим програмом.. Ако бп тражиди да тај успех постигне, да тај еФекат у настави учини човек, који није наставник, онда би он с много муке, то јест с много и много утрошене снаге и времена постигао тај успех. Ако би пак далн наставнику да постигне еФекат, то јест да обради оно, што је наставним програмом прописано, и то наставнику који познаје анадизу духа дечјег, који свој рад заснива на процесима дугае дечје, онда би он без по муке, то јест с много и много мање снаге постигао жељени еФекат, обрадио наставни програм. Ако упоредимо ова два примера, онда ћемо видети да је у чистомеханичком еФекту добивено и у времену и у снази помоћу полуге или стрме равни, а овде .у чисто духовном раду, у настави помогао је наетавни метод свога предмета, који је не само уштедео рад и олакшао