Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

221

усиех ученицима, нсго је уштедео и време и радну снагу самог учитеља. Дакле, оба су чиниоца уштедели снагу, а постигнут је исти успех за краће време. — Ето у томе се може састојати тежња педагогике и у томе смисду треба тражити здатно педагогијско правило, а не у ономе као што га је Г. Шевић издожио и представио. Трећи је чланак „0 ширењу писмености у народ". И ако јс овај чланак журналске вредности, он је и као такав сувигае блед и сиромашан својом садржином. Сем неколико опгатих напомепа, у њему нема ништа више. Каквог плана и смишљеног унуства за ширење иисмености у народ, мање ћете овде наћи, него у свима другим чландима, које су о том истом шггању највише писали наши учитељи и јога неки други иисци. Четврти чланак је под насдовом: ,0 иросветннм реФормама". Резиме тога чланка своди се у овим његовим речима: „Пре свега морамо упознатн и утврдити садагање стање наше просвете, јор оно нам заиста није познато, и употребити сва срества, да се до тога познавања дође, у првом реду сталан надзор за све врсте школа. Затим обратити пажњу нарочито на оно, што је најважније, што је душа школе, на васпитање и наставу, а не обзирати се само на спољашњу организацију и на материјалну етрану учитеља и проФесора, као што је то досад било, кад су само, према иотребама разних политичких прилика, учигељи и проФесори дизанп или снуштани. Без сваке је сумње у иитересу просветнога напрегка, да их треба само дизати, али дизати нарочито морално, да би као васпитачи и насгавници најбоље могли својим дужностима одговарати, те их, с .једне сгране, за школу везати, а с друге, сгварати погодбе, под којима ту везаност неће као терет осећати. Те погодбе пак никако нису само добро материјално стање, оне су пре свега у искреном уживању у своме позиву, које се јавља кад осећају да су потпуно спр^мљени за свој рад, кад виде да је све прииремљено, да могу с успехом радити и пратити резултате свога рада, и када су уверени, да о том раду иеко води рачуна и да га с љубављу посматра и потпомажс и онд.ч, када они то непоередно и не примећују. Ови ми треба да смо прожети мишљу, ако нам је истински стало до напретка народнога, да смо ту ради будућносги, а пошто је омладина носилац будућности, ради омладине, и да ће „будуће поколење бити једном кривица или заслуга садашњега." И пети чланак ове књижице јесте: „Учитељев васпитач". Ово је најмршавији чланчић из ове књижице, који је писац за ову књижицу ваљда нарочито написао, док су остали чланци сви раније штампани у часописима и један у Трговинском Гласнику. Цела садржина овога чланка састоји се у томе: да учитељ сам себи треба да буде васпигач. Укратко: сваки је свој учитељ. Као што се види садржина веома стара и веома позната.