Просветни гласник

316

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ће ме опровргнути и ја ћу признати да сам погрешио, или ће ме у овоме мненију утврдити, и ја ћу се радовати, да сам ја први био, кои сам се мнимог Славенскога отргао, п српски онако писати иочео, као што се један с другим разговарамо". Да ли му се когод лично, или преко новипа јављао и давао евоја „мненија", није нам позпато, али изгледа да је публика била задовољна, те је уређивање настављено у истом смислу и даље. Први ДавидовиКев Забавник донео је нет превода: три са означењем својих аутора („Болесна удовипа", „Робови". и „Адемдај") два без означења („Шупаљ храст" и „Ибраим"), које је преводилац покушао да протури као оригиналне „приповедке", али му то није испало за руком. У „Шупљем храсту" (тако се зове прича где се радња преноси на српко земљиште), нема готово ничега српског сем имена лица и места у коме се догађај збива. Колика је њена оригиналност најбоље нам показује онај опис пожара: „У Један пут се лупа нека зачује, и звона дворска зазвоне, стражар на кули дворској у рог задува, и цео двор уједном магновенију у пламену стајаше" (стр. 12). И све то збива се у маломе српском селу Трновцу 1 ) на Тимоку близу српске и бугарске границе! Други превод коме преводилац није назначио ни извора ни писца .јесте „Ибраим" (персиска повест). Но и ако то није назначено њен је творац Ггапсезсо боауе, проФесор и књижевник тадијански из друге половине XVIII века. Поред многих филозофских дела и школских уџбенека од њега имају и ЋоуеИе тогаХг ; делце које му је својим чистим и трезвеним стилом, стекло славе не само у Италији, него и целој Европи. Од њега је преведена и „Болесна удовица" (Ба уескгга атта1а1а), прва приповетка у Забавнику за 1815. Преводилац не каже одакде ју је превео, са оригинала или немачког каквог превода. Али судећи по неким германизмима („дете около девет годива старо" и др). могли бисмо закључити да је то превод с немачког превода. 2 ). Значајније су друге две „повести"у овоме Забавммку , једна од 0. К. Ие&'1а („Робови"), и друга од Ј. Гг. СавШП-а („Адемдај"). 6. К. РМ1е1 (1736.—1809,) је немачкој публици више познат са својих епиграматичких басана, него са прозних покушаја (Ргоаа18сће Уегзисће). Критичари и литерарни историчари особито му хвале: здрав разум, богату Фантазију, топло, дубоко осећање и свагда жарку тежњу за правдом и истином. Па и својим песничким новелама, прилично је успео, јер је умео да у њима подеси неки сентиментални тон, као ретко који писац од његових сувременика.

1 Данас се оно зове Трнавац.

2 На иеиачкн су ове аоведе првипут у цедпни преведене 1787. (МогаНвсће N0уеПеп, 1иг сИе Ји^епс!, 1,е{рг\§ ЗсћпеШег, 80). Доцније се њихов број превода јако умножно,