Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

317

„Робови" 1 му, истина, нису баш најбоља ствар, али еуипакједна од оних која се у своје време врдо радо читала. Путовање, робовање, љубав, женидбе, удадбе итд. главни су мотиви, не само ове приче, него и целе преводне (па и оригиналне) белетристике у нашим забавницима прве половине прошлога века. Стил је у „Робовима", као и у осталим ПФе^ловим приповеткама, коректан и доста гладак. Па како се овом новелом намерио на једнога такође углађеног стилисту (а то је врло значајна карактеристика Давидовићева), — то је ствар уоиште добро испала. Оста.је нам у овоме Забавнику још Ћ Адемдај", или ти нужно и излишно, једна арабска повест", од Ј§. Гг. Саз1еШ'а (1781—1862), хваљенога песника аустрискога. Као књижевник Кастели се огледао готово на свима пољима поезије, а особито му хвале Песме на доно-аустриском наречју (СесИсМе т ше(1ег-б81;егге;с1п8сћег Миис1аг1,). Сем тога има велики број превода, прерада и разних мањих прозних састава. У свима тим радовима 011 је показао прилично одлучан таленат, леп полет мисли са здравим хумором, и доста тачно цртање карактера. Погдекоја од ових особина истиче се и у „Адемдају", приповетци у којој се у главном износи тражење границе између излишнога и нужнога. Али, као што се из саме приче види, те границе нема, па се .зато никад неће ни наћи. Адемдај, то је јунак ириче, који нигде ничега нема, спасе једне ноћи неког богатог човека од разбојника, и овај као знак захвалности за своје избављење, реши се да му олакша беде, у које је због своје сиромаштине упао, а у исто доба да направи један опит, да види до које границе иде нужно, и одакле почиње излишно. Он му се анонимно јави као његов хранитељ — „Генијус" и рече му да тражи само оно што му је нужно, па ће све то добити. Адемдај је у почетку мислио да сваки човек мора имати хлеба, дрва и одело, за тим по једну драхму дневно за трошак, и то је сасвим довољно. Непознати му да те најпрече иотребе, и оде. Али кад год би он к њему поново дола.чио, овај нађе да му још по нешто треба, и то је толико нужно, дч се без њега не може живети. Тако после поменутих добивених ствари њему је нужно било имати покућанство: постељу, сто, столице, па онда жену, а за жену добре хаљине, и лепу кућу, „ако смо ради да нам она буде верна и да нас воли" (вели Адемдај). После тога беше му нужно имати ушкопљенике, који ће му жену чувати, јер је приметио да се неко шуња око његове куће. Али је једна жена мало, нужно је, вели, имати бар двадесет, јер други у својим харемима имају по тридесет и четрдесет. За двадесет жена нужно је опет више новаца, слугу и слушкиња. И ко зна докле би се ово нужно иротезало, да му „Генијус"

1 РгозанЉе Уегаисће, Тић#. 1811, Тћ1, 4,