Просветни гласник

318

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

једном не откри, да је он дично калиФ Харун-ал-Рашид, и да је оваким покушајима само желео да дозна шта је нужно а шта излитно. Али сад тек види да је излишно само уображена ствар, коју нико нема, а нужно, то је пропаст која се не би напунила и када би цео ова.ј свет прогутала. После таких речи, Адемдај се упути кући и често је уздишући говорио: ,0 Мухамеде, Мухамеде, зашто ми све оно што је нужно, не даде?" И ако мотив приповетке пије богзна колико оригиналан и ако она у нечему има извесне претераности, ипак се може претпоставити да је у своје вроме имала доста читалаца. А и данас не би била на одмет за многе и многе наше читаоце. * Два писца који видније место заузимају у Забавнику за 1816, јесу 8. Сгезвпег (1730—1787) и Ј. 6. Негс1ег (1744—1803). Геснер је одавно познат у српској књижевности, и долази у ред оних писаца који су се код нас највише преводили. Н. Андрић мисли да то долази отуда, што се српским преводиоцима допао онај „песнички и заносни говор пастира, и што је језик геснеров полетан и као да тече у стиховима". Доиста језик Геснеров има у себи неке елегантности и одмерености, али узрок зашто је он код нас тако много превођен, може бити још и у другом нечем. Сентиментално-романтичну струју, која је прн краЈу XVIII и у почетку XIX века, ухватида била дубокога корена у немачкој књижевности, нису могле избећи ни јаче, ни удаљеније литературо, а камо ли српска, која тада беше тек у своме зачетку, и у непосредној близини с немачком, но геограФСком и нолитичком положају. То је једно. Друго: општа тежња овога доба, да се у књижевности уметничко дело не сматра као циљ, већ као средство за постигнуће неких божанствених тренутака, у којима се човек уздиже над узаном СФером свакидашњег живота, — беше кључ и лозинка за старије немачке романтичаре, па је то прешло готово у све суседне књижевности, дакле и у српску. Отуда онај претерани романтизам у Видаковићевим романима и приповеткама. Отуда оно тапкање и лутање бесгелесних створова Фантазије по земноме шару, и мешање са живим људима. II отуда најзад у нашој белетристици она болешљивост, која се у српској књижевности проносила чак до седамдес'етих и осамдесетих година. Никакво чудо, дакле, што је Геснер код нас налазио повољнога одзива, и што се тако много преводио. Французи су га преводили што су у њему нашли одјек Русовљевнх идеја, и што је поетска и течна проза Геснерова била врло подесна да се пренесе на Француски језик, па је тако било и са српским иреводима. Од старијих наших преводилаца изгледа да је Давидовић био први који је почео преводити Геснерове идиле и друге одломке из већих његових радова.