Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

589

14. Историја је пургаторијум човека. У свом дугом путу од ириродног живота ка крајњем емеру — влади идеје, влади правде и законитости, човек је борећи се с прпродом и људима развијао све светде и мрачне стране свога бића, износио и испољавао све особине свога тела и своје душе. У тој дугој и мучној борби човека и природе, светлости и мрака, духа и тела, људског и животињског, човек се је све више чистио, гугаећи све животињско у себи и развијајући чисто људске стране свог живота. Увиђајући све више да је само оно добро што је разумно, истинито и праведно, човек се отреса и чисти свега животињског, да би што ближе био идеалу историје: праведној то јест законитој и истинитој човечности. Дуг је и мучан иут човека од Фамилије и племена, од народа и држава, од олигархије, апсолутизма и демократије, од богаства и сиротиње, од незнања и мрака, — једном речју од неправедног распореда свих тековина људских ка удаљеном смеру историје добу човека, добу праведног распореда свега људског, човек путује кроз историју, која је само пут који води човека од природе ка, природи, пут на коме је човек оставио дубоких трагова својих мука, бораба, невоља, напора, тежњи, пут на коме се човечанство све више пречишћује да би једном дошло до крајњега смера свога. Сваки погрешан корак на том путу човек је плаћао крвљу својом; сваку животињску прљу на себи човечанство прало и чистило крвљу људском. 15. Догађаји су велики проблем историје. Они су као жижа у којој се концентришу светли зраци и снага векова; они су организам од конаца које су дуга столећа прела и од којих се живот свуда расипа, делујући на будућност. Догађаји су историјски чворови које је сплела сама историја и које је врло тешко сасвим размрсити и што је неко доба пуније тих историјских чворова тим је оно много сложеније и заплетеније него доба у којима нема таких судбоносних догађаја, који делују на цео живот народа и човечанства. Старо доба оскудно је у догађајима који би потресали цело тадашње човечанство. Једини знатни догађаји били су јављање нових религија и стварање нових етничких елемената — појављивање нових народа али и ти догађаји нису имали онако опште важности за цео историјски свет као догађаји у хришћанској Европи. II Историја прела другил наукама. 16. Историја се разликује тим од свих осталих наука што су све оне више мање апсолутне, држећи се чврсто само једне идеје док не дође просвЕтни гдасник , II књ., 7 и 8 св., 1909. 39