Просветни гласник

ОЦЕНЕ И НРИКЛЗИ

323

ирви пут упознао са слободним идејама и покугаајима за реФорму сувременс хришћанске дркве. Сви ти грчки учитељи васпитани у извесном рационадном етичком и модерном духу, имали еу либераднијих погледа о цркви, и проповедали потребу ре®орама у православљу. Оно што су они писали и проповедади за грчко правосдавље, потпуно је важило за његов дериват, српско нравославље, и све оно што је Доситеј код њих чуо о празноверју и злоупотребама у Грчкој проповедао је и сам за српску цркву. У Грчкој је он видео прве нокушаје да се црква моралише и да се стане на нут калуђерским злоупотребама (378)." Ио овоме, очигледно је, да је Доситеј по својим идејама »изникао" не из „ ЈозеФинизма" већ у школи Јеротејевој у Смирни. Затим на стр. 380., и ово је речено: „тек по доласку у Беч, Доситеј долази у непосредни додир са западном кудтуром и сувременим духовним покретом евроиским." А гато се не каже да је Доситеј у Бечу дошао „у непосредни додир са ЈозеФинизмом," кад је напред речено да је из њега „изникао." ? Овде није речено ни тодико, да се види како је „ЈозеФинизам" био неки увод Доситеју у идеје 18 века. Место то'га речено је са свим нротивно: „Доситеј је био и из раније у тим идејама." Па затим довршава расправу о интелектуалној Формацији Досптејевој овим реченицама: „у Бечу и у Немачкој долази под врло јак утицај немачке културе и немачкога рационалпзма." И, „много више од Францускнх утицади су на Доситеја енглески иисци." И после свега закључује: „Онакав какав је, у својој интелектуалној Формацији и књижевнол раду, Доситеј је понуларни писац, који на свој народ примењује опште идеје ондашњега рационадизма." Дакле у овом одељку где се расправља о „интедектуалним утицајима" на Доситеја, види се и то јасно да Доситеј по својим идејама не беше ђак Јосифа II, а то се хтело доказати „главом" којој је име „ ЈозеФинизам." Још би се могло говорити, у опгате, о одељку, „Средина и Утицаји," но по нагаем распореду, прегдедаћемо само једну иди две гдаве овога одељка. Прва гдава „Средине и утицаја" има назив „Значај XVIII века у историји српске књижевности." Овакав је назив сасвим одрећен, значи уводну реч пред расправљањем о књигама 18 в.,и као такав требао је доћи као прва гдава одељка „Писци," али је он у овој књизи удаљен од „писаца" за 206 страна. Та „глава" као прва стављена је у одељку „Средина и утицаји," где се већином расправља о предметима који често немају ни материјалне везе са књижевногаћу. Друга је замерка, што назив ове „главе" не одговара ономе, о чему се ту највише расправљало. По имену те главе очекује се расправљање о оригиналности 18 в. у књижевности или историји мисди људских у народа романских и германских, и њихову утицају на српски живот и књижевност у 18 в. Или је ту требадо ставити реч о српском 18