Просветни гласник

НАОТАВА И КУДХУ-РА

377

— како ће се ученици моћи спремити, кад им само за изнадажење, исписивање и учење непознатих речи за, рецимо, три сутрашња жива туђа језика треба неколико сати? Кад ћо размислити о преводу, кад ли ће се мало проћи и одморити ? Нама није познато, да су се у којој нашој средњој нгк.о ли наставници једног разреда бар у почетку сваке недеље споразумевали, колико који из свога предмета за који дан да зада ученицима те да им се не стекну велике лекције из свих, обично тешких предмета за једно пре подне. Ученици нису фисички у стању потпуно савладати од данас за сутра велике лекцпје пз свнх предмета те ће их или површно прећи, или ће неке проучити а неке неће — тек настава ће свакако страдати, а то не би морало бити, кад не би сви ти предмети били тешки, или кад би међу наставницима тих предмета раније било договора, да задатке тако одмере, како ће их ученици моћн савладати. Незгодно распоређени предмети на часове и неодмерени задатци убијају здравље многих ученика, јер их гоне, да по неколико дана у недељи скоро без одмора раде до поноћи па и дуже. С тога ваља равновремено разредити часове једнога аредмета, измешати лакше с тежим иредметима, и ароииеати, да разредна веЛа ио могуЛству унаиред утврде, колике &е лекције који наставник за који дан у недељи ученицима задавати. 9. Програми се не доврше. Због задоцњеног размештаја наставничког особља многи се предмети у средњим школама доцкан, а због оскудице у наставнпцима често тако доцкан почну предавати, да наставник није у стању прећи цео прописани програм за оно време, што му још до краја шк. године за рад остаје. Отуд настају две штете: наставник прелази онај део предмета, који мисли да може прећи, брже, више нредаје него што испитује те ученици ни тај део предмета не могу да добро проуче; друга је штета, што наставник тога предмета у новој шк. години а у вишем разреду има — опет на брзу руку — да допуни несвршени програм лањски па тек онда да обради програм, прописан за тај виши разред, и ученици морају да изуче већи део предмета него обично те им успех оиет подбацује. Још је срећа, ако је наставник тога предмета старији и искуснији, и ако у вишем разреду остане исти наставник, који је био и у нижем, где предмет није довршен; но како се код нас врло лако мењају не само наставници него и директори, то се често деси, да нема ко да на време води рачуна о доиуни прошле године несвршеног програма, и нови наставник тога предмета у зло доба гледа и да несвршено доврши и савлада, што је за ту годину прописано, а то већином не може да се постигне, те отуд оно стереотипно; „предмет