Просветни гласник
НАСХАВА И КУЛ1УРА
379
У погледу уџбеника Главни Проспетни Савет није оддучан. У нрво време за сваки је нредмет био један уџбеник, који је одобравао Гл. Пр. Савет. У току времена нашло се, да не ваља одредити један уџбеник, те су за исти предмет препоручивана два, три уџбеника, који су међусобном утакмицом благотворно утицали на срсдњегаколску књижевност. У најновије је време Гл. Пр. Савет опет усвојио начело, да се за сваки предмет пропише један уџбеник. Време ће и искуство показати, хоће ли се ова мера одржати, или ће се морати мењати. И неодређени наставни програми и незгоде с разноликим уџбеницима много сметају правилноме раду у средњој школи, те не може да се постигне успех, какав би требало да се постигне. С тога је ирека иотреба, да се израде гито детаљнији наставни ирограми, које Ке нарочите инструкције до ситница објаснити, а по којима Ле бити лако израдити иотребне и што краКе уџбенике. 11. Немамо стручног надзора. У свима је државама заведена нарочита контрола над радом наставника у средњим школама. Што је та контрола смишљеније удешена, то се добијају бољи ресултати у настави. У Немачкој и Аустрији установљепи су нарочити инспектори, који у одређено време прегледају рад у средњим школама извесне покрајине и старају се, да унапреде наставу подесним мерама, које или сами нредузимљу или их највишој просв. власти предлажу. Пре те инспекције сами се директори појединих средњих школа врло живо старају, да настава тече својим током — директорима је тамо у ствари главни посао, да воде надзор над наставом у повереној им средњој школи. И у нашим средњим школама има контроле у оба горе обележена правца: врше је преко целе године директори и врше је при крају скоро сваке шк. године нарочити министрови изасланици, али ни једна ни друга контрола није од велике користи. Директорова се контрола задовољава скоро само тим, да наставници тачно одлазе на часове и тачно излазе с часова; да се замењују часови изосталих наставника; да наставници на време посвршавају административне послове; та се контрола врло ретко простире на сам рад наставника на часу, а ова је контрола по нашем мигаљењу за наставу најважнија. То се код нас даје објаснити тим, што наши директори много времена морају да троше на школску администрацију (економско- Финансијски део управе, који је у другим државама поверен нарочитом чиновнику) и што већином сами немају толико спреме, да могу ту контролу успешно вршити. Док у Аустрији и Немачкој директор има да се брине о чисто школским пословима, о попуњавању упражњених наставничких места, о раду наставника у школи, о ученицима, дотле наш директор поред тих по-