Просветни гласник

380

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

слова мора да се брине и о згради, и о наставничкој плати. и о њихову иорезу и о другим дажбинама па чак и о новчаним споровима између ученика и, рецимо, млекаџија. Је ли чудо, што наши директори не стижу, да хоспитују код појединих наставника и да се ллчно уверавају о њихову раду у току школске године ? Док се и у Немачкој и у Аустрији за директора поставља само скроз спреман, за школу и наставу заслужан и у својој струци одличан проФесор, који ужива потпуно поверење претпостављених а стекао је код потчињених поштовање и велики углед, дотле се код нас за директоре често постављају из политичких разлога и људи осредње спреме и мањег угледа. Отуда контрола директора у Немачкој и Аустрији има успеха, директорову реч о раду и понашању потчињени наставници поштују и примају, његово мишљење о наставницима претпостављени усвајају и његове захтеве испуњавају. Контрола је наших директора већином без успеха, јер дкректорову реч потчињени само трпе, а претпостављени у много случајева не прихватају, много је пута у важним школским питањима код највише просветне власти јаче заинтересовано мишљење којег наставника од директорова мишљења, те директори изгубе вољу, да врше икакву контролу, већ пусте да иде, како иде. Другу врсту контроле над радом директора и наставника у нашим сред. школама врши Министаретво Просвете преко нарочитих изасланика, које шаље при крају сваке школске године као председнике на испитима зрелости у иотпуне сред. школе и да узгред прегледају рад у још којој ненотпуној сред. школи. За те се изасланике скоро искључиво узимљу проФесори университета, који обично нису радили у средњој школи те им много што шта у тој школи није разумљиво. Такви изасланици обично пред свој полазак у оваку инспекцију размишљају о њој и стварају план, како ће је извршити; кад уз то узмемо, да су ти изасланици као проФесори университета специјалисте самозаједан предмет, да у једну средњу школу сваке године долази други изасланик, онда је разумљиво, да контрола ове врсте не може дати ресултат, који се очекује. Да би контрола прве врсте —• директорова контрола — имала успеха, треба за директоре постављати најспремније а одличне старије наетавнике и од њих тражити, да поред осталих послова нарочито тачно контролишу рад појединих наставника на часовима; уз то се врло брижљиво мора пазити, да се код наставника знатно подигне и појача досадашњи доста слаб углед претпостављеног им директора и да се тај углед ни у ком случају не крњи. Та директорова контрола може обухватити само Формалну страну наставничког рада: довршивање прописаног предмета на време, тачно извршивање прописа о иисменим задатцима, о пропитивању, о вршењу административних послова.