Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

389

које се има проучити, биће научније познати и регудисати импресиоиизам при нашим студијама него га одрицати. Као што се стварност не ништи кад је одричемо, исго ће се тако, тај лични едеменат, који је немогуће избацити, увући нечујно у наше радове и дејствоваће тамо без правида. Пошто је импресионизам једна једина метода која даје осећање енергије и деиоте деда, употребљујемо га за ту сврху искрено, ади га ограничавајмо само на. то, решено. Треба да знамо, уздржавајући га, да га раздикујемо, да га оценимо, да га контродишемо, да га ограничавамо. Све се своди на то: не бркати знане с осепањем, и предузети корисне иредосгорожне мере да осеКање постане оправдано средство знања. * * * Историско гледиште поставља дични елеменат на његово место и дезинтересује критичара. Моја реакцпја, која је све и сва за мзне докде је чувам у мени, није више, пројектована ван мене и пренесена на план историје, ништа друго до један Факт међу Фактима, и то један Факт непривилегисан. Ако ли тај Факт расветљује остада Факта, та га остала Факта ограничавају. Ади историски рад није често ништа друто него варак. Он крије све забаве импресионизма и сва иредузећа догматизма. То је извештаченост иди илузија. Ако ли нам хронологија служи да не сводимо све на нас и наше време, него да проучавамо сваки век и сваког иисца и према томе веку и лрема њему самом, то гледиште онда даје нов правац естетичкој осетљивости; оно јој отвара, без икакве опасности, безконачне могућности за активност. Обично, при нашим читањима, наше естетичке реакције нису врдо чисте: оно што ми називамо нашим укусом јесте мешавина осећаја, навика и предубеђења којима сви елементи наше морадне дичности дају понешто; у наше књижевне импресије улази понешто од наших обичаја, од наших веровања, од наших страсти. Историја може да одстрани од нас нашу естетичку осетљивост иди бар да ,је под командом увуче у наше представе о прошлости. Од тог тренутка, укус састојаће се у томе: да се свате односи који сједињују једно дело с једним нарочитим идеалом, са. једном снецијадном техником, и сваки идеал или сваку технику с душом једног нисца или животом једног друштва. Ми ћемо се потрудити да осећамо историски. Ми ћемо начинити размерник вредности не више према нашим дичним претпостављенима, него према моћи и тачности остваривања с погледом на доктрину која их је наредида. Потрудићемо се да осетимо у Босуету оно гато су могли осетити људи који су иодигди колонаду Лувра, а у Волтеру, људе за које су Патер или Мартин радили. Нећемо се одрећи пас самих: читајући за нас саме, ми ћемо произвести, ми ћемо