Просветни гласник

390

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

слушати наше реакције слободиог мислиоца или католика из 1910 године; ади ће нам бити потребно знати, у другим тренутцима, пресећи општење наше естетичке осетљивости са остатком наше ектуелне индивидуалности. У каижевности као и у вештини, требаће нам да имамо два укуса, један лични, који ће бирати наша уживања, књиге и слике којима ћемо се окружити, и један историски који ће нам послужити при нашим студијама, и који можемо деФинисати као вештину разликовања стилова и као вештину осећања сваког дела по љеговом стилу у сразмерп савршенства које он од тог дела прима. % * Величанствено развиће природних наука било је узрок те се у току XIX века покушало више пута са нрименом њихних метода у историји књижевности. Надали су се да ће њо.ј на тај начин дати солидност научног познавања, да ће искључити произвољност утисака укуса и а рггогг догматичких судова. Искуство је осудило те покушаје. Најјаче главе опиле су се нроналасцима науке. Мислим на Тена и Бринилијера'. Нећу предузети још једном да критикујем њихове системе. Данас се доста јасно види, да их је њихова намера, да се угледају или да употребљују Формуле физичких и ириродних наука приморала, да покваре или да осакате књижевну историју ' 2 . Ни једна се наука не подиже по обрасцу друге. Њихов напредак долази од њихове наизменичне незевисности која им допушта да се свака од њих потчини своме предмету. Књижевна историја, ако хоће да има нечег научног у себи, треба да почне забраном сваке пародије осталих наука па ма које оне биле. Употреба научних Формуда не само да не повећава научну вредност наших радова — књижевних — него ју још и смањује, јер су те Формуле само варак и ништа друго. Оне обележавају с бруталном тачношћу она знања која су по њиховој природи нотачна. Те их Формуле, дакде, лажно представљају. Не поверавајмо се бројевима. Број не може да учини те да ишчезне оно што је колебљиво и Фдуидно у утиску: он то само прерушава, сакрива. Свако ма и мадо писмен, наћиће, у обичном језику средства помоћу којих ће учинити да се осете предиви — ниансе без којих код нас нема тачности, а ти се преливи не нумеришу. Отресимо се кривих линија од којих правимо симвод развића књижевних идеја. Ади оне иретпостављају, или уводе: 1 0 јединство; 2° континуитет. Али се дешава да два покрета прасну одјсдном, као епиде-

1 Ја њих именујем, јер лико није нмао више талента.

2 Нек ми буде дозвољено, да упутим читаоца на конФеренцију, коју сам држао у Брисду 21 повембра 1909 год., оиа је одштампана у Кеуип с1е 1' ТЈшуегз11е Де ВгихеПе, Десетћге—јапУ1ег 1910 год.