Просветни гласник

392

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

до један. постулат Међутим постоји извесно држање духа према природи и оно је заједничко свима научарима" Извесно држсте духа арема стварности, ето, то је оно што можемо позајмити од научара: пренесимо у област наше науке незаинтересовану радозналост, строго поштење, трудољубиво стрпљење, потчињеност Факту, тешкоћу веровања нама самима као и другима, непрестану потребу критиковања, контроле и проверавања. Не знам да ли ћемо тада упражњавати науку, али сам сигуран, да ћемо бар писати најбољу књижевну иеторију. Ако нам падну на памет метода наука природних нека то буду најгенералније, нека то буду заједнички поступди свију истраживања који се односе на Факта, и нека то буде мање зарад конструисања наше науке него више за расветљивање наше свести. Посматрајмо методе сагласности и методе различности, методе остатака и варијација, али нека то буде више због морала који оне у себи садрже него због оквира и Фасада. које оне пружају. Из размишљавања о научним методама, извуцимо, пре свега, скрупуле, идеју о томе шта је то доказ, идеју о томе шта је то знање Да би себе саме учинили мање предусретљивим нашим будалаштинама, и да не би веровали тако брзо и олако у извесност. (Свршиће се)

О МАШТИ ИЛИ ФАНТАЗИЈИ

Богата и жива машта изгледа свакоме, ко иоле познаје људе, као веома драгоцена духовна особина, стога се она сматра да више вреди за више духовне радње, него ли и добро памћење. Машта нам уопште изгледа према памћењу и опажању као виша Функдија, која у своме раду обе ове Функције претпоставља. За чудо је нак што је научна психологија имала прилпчних тешкоћа да разликује памћење и машту, и да изближе одреди појам маштин. Стога до данашњег дана психолози нису сложни у томе, да ли уопште имамо да сматрамо машту као нарочиту врсту интелектуалне радљивости, која се од рада памћења и разума разликује нарочитим, одређеним Внакама. Тако је у новије време Ђунт изјавио у својој „Народној Психологији", да наше обично разликовање радње маштине и радње сећања није довољно, те је стога проширио појам маштин у толико, што је узео да машаа обухвата сваку врсту „градилачке радње душине", дакле и ону, која само ствара по ранијем угледу, коју ми обично приписујемо радни памћења. Тим би био доиста укинут појам маште у ужем смислу.