Просветни гласник

624

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНДК

Дете стуиа на свет немоћније од сваког другог створења. Од првог тренутка његовог живота обузима иемоћно биће материна љубав. Радо се дозвољава детету, што сме, пре но што свести о себи и својим потребама има. У материној љубави мало по мало буди се код детета свест о самоме себи, са радошћу запажена, да није само мати његово једино и све, већ да је оно и самој матери најмилдје. Тако се изводи на основи поверења први развитак дечји; тако постаје она потпуно тајна веза дечје љубави; дете учи у бољем смислу речи на својој матери веровати и верно примати, што му она даје. Од ове основе је сад дако одвести дете к Богу, који све наше животе држи у руци и који нам своју очинску љубав показује и данима и часовима. Је ли мати таквим религијским смислом прожета, онда од тога врло лако прелази нешто и на дете. У вече му она склопи ручице на молитву према звезданом небу. Осећања су прелазна. Дабоме, дете пре свега још не зна на коју је молитву управљено, али осећа особено узбуђење, у коме се мати моли Богу са њим и клања пред небесним оцем, који је истина невидљнв, али је ииак у свако доба у близини. Дође ли за кућу какав дан, о коме говоримо, који нам се не допада, онда и дете приноси по угледу на родитеље своју молитву пред праведног помагача, који нас- не напушта. И весели догађаји дају на сличан начин прилике за молитву и што детђ тек само осети, бива све разговетније: да се небесни отац за своју децу исто тако брине, као што се брину отац и мати за браћу и сестре, а да он мора ипак бити већи од ма ког оца на земљи. Тако се развија у детету осећање зависности, у коме Шлајермахер гледа биће религије, тако се развија ослањање на оца, тако се буди код детета можда и осећање захвалности према великој очинској доброти. Ну, у нородици се не потпомаже само видна основа религијског духовног живота дечјег, већ је родитељска кућа такође место, где се основно морално искуство ствара. Пре но што се макар како може говорити о моралној разборитости, домаће васпитање већ се брине о ирипремама овог највишег ступња моралног развитка. Опхођењем са родитељима, браћом и сестрама и осталим укућанима код детета ће се пре свега изазвати представе о забрани и дозволи, и тако ће се нодражавањем по навици образовати воља правичности. Пример је овде све. Дете се покорава у слепој послушности ауторитету својих васпитача; оно је морално ако је и докле је морална околина, у којој оно расте. Сећањем воље топи се ова мало но мало са представама од моралног свезаног осећања до општих моралних закона који важе; дете учи да поступа по наредбама. Не поступа ли оно увек добро, тако да његови родитељи, у којима оно гледа неку вишу силу, не могу бити задовољни, онда се одговарајућим казнама доводи дете до свести. Али друкчија је казна ако оно са својим оделом рђаво поступа, а друкчија ако своме