Просветни гласник

714

ПРОРВЕТНИ ГЛАСНИК

с тога што се оно може, по моме мпшљсљу, дакше решити од осталих јер за то ила могућности и у садашњем закону, те се не мора рачунати и на ту околност да се мора тога ради мењати и сам закон.... Злоупотреба дечјих духовних моћи и малтретирање деце у школама масом знања, која она нити могу схватитн нити одржати назвата је дидактичким материјализмом. Изгледа да код нас царује дидактички материјализам у највећем јеку. Код нас се врло мало води рачуна о оптерећености дечјег духа не само потребним него и непотребним градивом. У томе погледу ми несумњиво заостајемо иза других културних народа. Код нас је натрпано толико градива у четвороразредној школи колико у другим земљама није ни у шесторазредним па ни осморазредним школама. Но не само то, код нас нема разлике у погледу обраде количине градива у школи у којој ради један наставник са једним само разредом или са два, три и четири разреда! У другом наметнијем свету се одреди према задатку школе, потребама живота, месним приликама и броју разреда количина знања које треба деца да изнесу из школе, па се то подели на шест, седам, осам 1 итд. година учења према ступњима духовног развитка и дечјем разумевању, а код нас се све то стрпало у 4 разреда и за 4 године. До душе код нас је на хартији прописано да учење у основној школи траје 6 година али су само 4 године обавезне. У и VI разреда нигде у Србији нема сем што је ове године, силом околности, отворен пети разред у Гор. Милановцу. Али баш и да постоји обавезно школовање 6 година у нас, шта вреди, кад је програм остао у нижој основно.ј птколи исти који је био, а за пети и шести разред накалемљено је друго градиво, место да је програм за нижу основну школу скраћен, па оно што је сувишно, или оно што деца у нижој основној школи не могу схватити, буде пренето у У и VI разред, где су деца већ одраслија и разумнија. Али да оставимо то на страну. Да видимо како су код нас према наставном плану наставно време и одмор распоређеии. Према наставном плану број наставних часова износи у I и II разреду по 22, у III 26, а у IV 27 часова преко недеље. Тај број часова велики је и узет ,је у томе обиму само за то шта се натрпало много наставног градива у програм те да би се оно могло свршити за годину дана, иначе никаквог педагошког оправдаља нема. 2 1 Ради куриозума овде ћу навеоти колико времена траје учење у основиој в1колп у појединим државача. У држави Онтарију 11 год. у Енглеској 9, у Пруској 8, у Француској 7, у Аустрији 6, а у Мађарској 5 година. 2 Интересантно је поменути да се свуда у свету приликом прављења наст. пданова при свакоЈ ревизији скраћује број пасова; код нас се повећава. По пређап њем наст. нлану оило је у 1 и II р. по 22 часа, у III 24, а у IV 25 а сад је у III 26 а у IV 27 часова недељно.