Просветни гласник

НАСТАВА И КУДТУРА

719

чисто физиолошких и психолошких узрока, у толико треба имати и то на уму да и наставииди сами са истих узрока не могу бити онако прибрани, лаки, окретни и досетљиви при предавањима као пре подне, а то све чини те настава не може будити ни онај интерес који је потребан за лако схватање, нити се може постићи онај усиех ко.ји треба. Наставни рад у оваким околностима просто малтретира децу. Стога и с педагошког гледишта треба га избегнути. Кад се налазимо у кругу педагошких разматрања онда не треба да смећемо с ума и ону свежину која се опаага јасно, увек, и код ђака и код наставника кад се изјутра долази на часове носле подне од пола дана на. пр. Четвртком или после недеље и празника. То је доказ колико школски рад ужасно замара и децу и наетавника, и како је потреба за већим одмором или бар променама. У прилог хигијенских и педагошких разлога ја ћу бити слободан да додирнем и неке социјалне и економске користи у неподељеној настави. Нема спора да наш народ сматра школу као неки терет. Наш сељак нерадо одваја дете за школу не због тога што не увиђа никакве користи од ње, него што је инокосан и што му је свако чељаде у кући, па и оно најмање, од користи. Њему треба чобанин; треба неко да чува свиње; треба да носи раденима ручак: треба неко да иде пред плугом; треба да истерује туђу стоку из ограде, и ваздан којекаквих потреба. И, разуме се, да му је за све то најзгодније дете, јер оно не може друге јаче радове вршити. Стога би школа требало да мало изиђе на сусрет породици и да јој помогне где год може. У варошима пак такође је дете везано у кућама сиротним, и кућама у којима живи средњи сталеж, послом. Гдегод нема могућности да се држи слуга или служавка ту се једва чека да дете дође из школе, те да што послуша, помогне оцу или мајци, било у кући, дућану, вароши итд. Сем тога овде се тангирају још и друге ствари које иду у прилог бољег васпитања и смисла за развијањем бољег породичног и домаћег васпитања. Деца треба да су дуже у породици под надзором својих најбољих нријатеља — родитеља, да их слушају, да их иомажу и уче се од њих раду и ономе што им треба за живот. Овим социјалним и економским разлозима придружићемо и онај разлог који нама предочава од неподељене наставе етичне користи. Деца која иду у школу и пре и после подне изложена су више квару и додиру са неваљалом децом која могу неповољно утицати у моралном ногледу, него деца која кад из школе изиђу и после подне остају код својих кућа. Уосталом ако би се десило да се које дете не контролише довољно од стране родитеља после подне, онда ће бар бити избегнути приговори школи да она пе врши довољно свој задатак у васпитном погледу; онда она неће бити крива.