Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

787

На вежбања у слободном ваздуху ваља полагати велику важност. Нема поузданијег средства које би било у стању да толико утиче на опорављење после душевног напрезања и заморености, да толико освежава и тело и душу, и оспособљава за нов рад, колико утичу пријатна и весела кретања у свежем ваздуху. Сем тога, таква вежбања не само што побуђују и одржавају расположење и вољу за живот и рад, него чувају и од превременог, неприродног сазревања и блазираности. Наставници телесног вежбања морају најбрижљивије водити рачуна о хигијенским аравилима после већих заморавања и напрезања, која јаче загревају тело. Поступно расхлађивање и одмор у сувом простору, уздржавање од хладних пића, — све мере опрезеости треба најсавесније примењивати. 9. Ради ближег објашњења наставног алана и арограма појединих врста телесног вежбања нека наставницима послуже ове напомене: 1. 0 употреби иојединих врста вежбања обележених у програмима, има се брижљиво и смишљено водити рачун о избору и начину њихова извођења код ученика нижих, средњих и виших разреда, дакле о њихову прилагођивању разном доба ученичког узраста и телесног развитка. Биће од несумњиве користи ако се при разноликим средствима за постизавања истог циља даје превага оним средствима која су иростија, ирироднија и забавнија. 2. Вежбања. у строју, у коме се појединци навикавају на аависан и удружен рад свих ученика, на тактично и једновремено кретање целе груие, на развијање и Формирање њено у редове и колоне, на марширање, — потребно је нарочито за ученике нижих разреда, које у томе треба и чешће вежбати. Код ученика старијих разреда употребљавати стројна вежбања ређе и више као средство за постављање у потребан ред, који поједине врсте вежбања изискују. Наставникова команда код ових вежбања има се вршити у обиму гимнастичких вежбања; она се не сме изметнути у облик суровијег војничког опхођења и вежбања. Деци не треба давати оно, што се тек од људи може истраживати. Тога ради и иугичане радње оставити само за три најстарија разреда у најограниченијој мери. 3. Слободна кретања (просте вежбе) имају користи за ученике сваког доба узраста и свих телесних способности. Вежбања у њима (у кретању и обртању руку, ногу. трупа и главе) ваља вршити у свима разредима, а нарочито вежбања у ходу, трчању и скакању. Употребу оитереКивања руку (куглама и штаповима дрвеним или гвозденим) ваља предузимати поступно и чешће у старијим разредима а ређе у нижим, водећи рачуна о различној тежини оптерећења према разредима. 4. И код стројног и код слободног вежбања у нижим разредима обраћа се највише пажња на природно и лепо држање тела, на слободне и неусиљене иокрете, праћене веселим расиоложењем, а у маршу иесмом и свирком х . Сваку неприродну укрућеност и затегнутост

1 Судедовање ученичкнх орк.;стара.