Просветни гласник

ЛРИКАЗИ И ОДЕНЕ

1035

(међувлада и безкраљство), неслога и интриге туђинске сад. кад сав народ треба да се претвори у један мач у једној руци. Бог је ваљда окренуо од нас своје лице и у гпеву своме намерава нас шибати за грехове". 1 Тако говори кнез Вшпњовјецки, а храбрн Вјершул у бесиилу од очајања због лудо изгубљене битке узвикује: нема више војске, нема вође, нема Пољске, оста.је само неопрана срамота и козачка нога под грлом". 2 * г Друга особина Сјенкјевићева дела то је вер а у моИ личности. Као што је ио националним симпатијама противан Гогољу, тако .је по овој другој особини суиротан Толстоју. Описујући рат Толсто.ј потцељу.је улогу великих личности и њихових ратних лланова. Све бива по случају и по ратничком инстинкту масе, а готово ништа по диспозици.јама великих стратега и учених тактпчара. Код Сјенкјевића је обратно. Његов кнез јеремија огромна је сила, без које цела војска не вреди готово ништа. Кад нема љега Пољска пропада: где је он, ту је и иобеда. Његово иие гвоздени војску и даје јој чаробну снагу, о коју се разбијају најбешњи таласи непријатељске војске. Његови стегови не даду се ни збунити, ни растројити, ни расплашити. Они су као савршен механизам какве модерне маигане. У Толстоја и сам велики Наполеон изгледа ситан и незнатан усред огромних во.јски на пространом разбојишту. А у СјенкјевиКа. кнез Вишњовјецки уздиже се као какав исиолин изиад гомиле великих јунака и неустрашивих витеза. * Гре/га је особина Сјенкјевићевог романа еиско ареувељичавање. То може доћи н намерно, са патриотске тенденције, а може се и нехотпце увући у историски роман. Прошлост задаје увек муке и романсијеру и критичару и читаоцу. Време јако измењује историске личности. Оио постуино скида с њих све земаљске страсти и пороке, заогрће их извесном тајанственом атмосФером и често им ставља око главе незаслужени ореол. Што је прозилост даља, личности су све веће, као што су веће сеике, што год се предмет удаљује од светлости. Мале и незнатне особе одмах се губе у номрчнни старих времена, али јаке историске особе €тоје на видику, очишћене од ситних слабости и људских мана и грешака. На великој раздал.шга не опажају се више ни сујета, нп разметљивост, ни грамзивост, ни егоизам, ни - завист, ни колебљивост ни неодлучност! Виде се само херојска дела и витешки подвизи, а сви ситни пратиоци њпхови, који иду и уз најидеалније земаљске душе ишчезавају у таммини прошлости. Једино модерни историк руши те илузи.је народне о својим херојима п своди њихову велпчину на праву меру, одајућп заслужно признање и непознатим јунацима и масп народној. Он улази у суштину догађаја и осветљава акцију појединих личности. И гле, где је народна уобразиља нашла несебично пожртвовање, историк открива прорачуњен иптерес; где је народ осетио велику душу, историк указује на сићушне амбпције; где народ мисли да је злато, историк види само бронзу! Ромапсијери >могу поћи и за истраживањима нсторичарским и за зампшљањима народним. Први ће их иут одвести истнни, други легенди. Њихов таленат даће : или живост и снагу истини, или с.јај и лепоту легенди.

1 .,Огњем и мачем" књ. I стр. 305. 2 Шс1. књ. II. стр. 88.